Obrazovanje kao zaštita od dečjih brakova

Jedan od najznačajnijih mehanizama koji doprinose tome da se pojava dečjih brakova spreči jeste ostanak deteta u sistemu obrazovanja. Škola nije samo mesto gde se stiču znanja. Ona je prostor u kom dete dobija podršku, gradi samopouzdanje, uči o svojim pravima i razvija veštine potrebne za samostalan život.

Kako škola doprinosi sprečavanju dečjih brakova?

Dete koje redovno pohađa školu ima više prilika da razgovara sa odraslim osobama od poverenja, nastavnicima, stručnim saradnicima i vršnjacima. Škola je ustanova u kojoj se učenici sistematski prate i samim tim se mogu rano prepoznati promene u ponašanju, ažurno se prati stanje izostanaka sa časova, uočava pad motivacije ili pritisci kojima je dete izloženo.

Nastavnici, odeljenjske starešine, pedagozi i psiholozi imaju važnu ulogu u tome da detetu pruže podršku i da, kada je potrebno, uključe druge nadležne institucije.

Škola može biti mesto gde dete prvi put čuje da ima pravo da kaže „ne”, da ima pravo na zaštitu i da niko ne sme da ga primorava na brak, zajednički život ili bilo koji drugi oblik prisile na učešće u aktivnostima u kojima se ne oseća prijatno. To je okruženje u kom imaju priliku da uče o sebi kroz interakcije sa vršnjacima, izgrađuju svoje kapacitete i osnaže se da planiraju svoju budućnost u skladu sa svojim kapacitetima i afinitetima.

Podrška porodici je deo rešenja

Sprečavanje dečjih brakova ne znači samo reagovanje kada je rizik već veliki. Kako bi se značajnije uticalo na promenu kada je ova pojava u pitanju, važno je razgovarati i sa porodicama, posebno tamo gde je prisustno siromaštvo, nedostatak podrške ili pritisak sredine, koji mogu uticati na donošenje odluka koje nisu u najboljem interesu deteta.

Porodicama je potrebno objasniti da rani brak ne rešava probleme, već ih najčešće produbljuje. Dete koje nastavi školovanje ima veće šanse da kasnije bude samostalno, zaposleno, informisano i sposobno da donosi odluke koje su dobre za njegov život.

Šta dete treba da zna?

Svako dete treba da zna da ima pravo na obrazovanje, zdravlje, bezbednost i život bez nasilja, da niko ne sme da ga primorava, ucenjuje, zastrašuje ili nagovara da stupi u brak ili vanbračnu zajednicu.

Ako dete oseća pritisak da napusti školu, porodicu ili da započne život sa partnerom, važno je da se obrati osobi od poverenja: nastavniku, odeljenjskom starešini, pedagogu, psihologu, rođaku, lekaru ili bilo kom drugom odraslom koji može da mu pomogne.

Odgovornost je na svima nama

Sprečavanje dečjih brakova nije zadatak samo jedne institucije. To je zajednička odgovornost porodice, škole, sistema socijalne zaštite, zdravstva, policije i cele zajednice.

Kada dete ostane u školi, dobija više od diplome. Dobija vreme da odraste, priliku da bira život za sebe onakav kakav želi i dobije snagu da gradi svoju budućnost.