Чувам те
национална платформа за превенцију насиља у школама
Чувам те
  • Најновији текстови
  • Тема месеца
  • Актуелне обуке
  • Видео
  • Контакт
  • О нама

    Чувам те

    • О националној платформи за превенцију насиља које укључује децу
  • Шта је насиље?

    Шта је насиље и врсте насиља

    • Шта је насиље?
    • Физичко насиље
    • Психичко насиље
    • Сексуално насиље
    • Експлоатација деце
    • Дигитално насиље
    • Социјално насиље
    • Трговина људима
    • Насилни екстремизам
    • Занемаривање и немарно поступање
    • Злоупотреба детета и ученика
    • Вршњачко насиље
    • Насиље у школи

    Поступање у случају насиља

    • О Тиму школе за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
    • Мере које установа предузима у зависности од нивоа насиља над дететом/учеником
    • Ситуације када се укључују друге установе

    Питања и одговори

    • Најчешћа питања и одговори на једном месту
  • Актуелности

    Информативни текстови

    • Сви текстови
  • Обуке

    Едукација о превенцији насиља

    • Онлајн обука за ученике
    • Онлајн обуке за запослене
    • Онлајн обуке за родитеље
    • Циљ онлајн обука
  • Контакт

    Будимо у контакту

    • Контактирајте нас
Контакт
  • Instagram
  • Facebook
  • L
  • +
  • -
Национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
...јер,
заједно
смо јачи!
Кликни овде и ПРИЈАВИ НАСИЉЕ

Одаберите категорију:

  • Сви текстови
Штампа стране Пошаљи страну
  • Актуелности
  • Информативни текстови
  • Сви текстови

Да ли се склоност ка насиљу може „пренети“ са родитеља на дете?

Понашање деце зависи од васпитања и система вредности који имају родитељи. Наследне предиспозиције су само оквири у којима се дете развија под утицајем родитеља и околине. Да ли ће дете бити агресивно или не, зависи од стила васпитања који родитељи примењују. Размажена, занемарена и злостављана деца су најчешће агресивна.

Размажена деца не прихватају препреке у задовољењу својих жеља и зато су склона отимању и изливима беса.

Занемарена деца скрећу на себе пажњу негативним понашањем зато што кад су мирни нико не обраћа пажњу на њих.

Злостављана деца су пуна беса и испољавају га тамо где смеју, а то су вршњаци.

Када се на ове унутрашње факторе дода утицај медија, игрица и вршњака, онда добијамо понашање које је деструктивно и за дете и за околину.

Уколико је дете васпитавано са пуно љубави, поштовања и дисциплине и ако има систем вредности у ком поштује и себе и друге, други спољни утицаји неће имати толико велики значај.

Родитељи малолетне деце су одговорни за њихово понашање и зато уколико дете има проблем са агресивношћу, потребно је радити са родитељима, објашњавају психотерапеути.

Докторант превентивне медицине Никола Савић говорио је о циклусу насиља кроз призму родних односа и утицаја средине и објаснио ставке кроз које се оно огледа:

  • Дете које трпи насиље, може постати агресор у старијем животном добу.
  • Деца сведоци насиља међу родитељима, могу преузети негативан образац понашања учењем по моделу.
  • Деца од својих родитеља уче о толеранцији и перцепцији насиља, најчешће и сами родитељи нису довољно едуковани, и не сматрају да је и вербално насиље, повишен тон гласа у разговору, такође облик насиља.
  • Савремена педагогија у потпуности одбацује методе насиља у контексту васпитања деце.
  • Родитељски утицај не делује изоловано. У многим случајевима кључну улогу донсе средински фактори, социјализација са вршњацима, многи развојни психолози се слажу да вршњаци замењују родитеље као главне актере социјализације током ране адолесценције (Рубин, Буковски и Паркер).
  • Родитељ има важну улогу и утицај на реакције детета у вршњачким односим, као и када је у питању селекција вршњака, ако је породица функционална.
  • Међугенерацијска улога у преношењу образаца насилног понашања или снижене перцепције насиља, може бити фатална по развој детета као здраве личности.
  • Родитељ би требао личним примером, својим ставовима и понашањем да осуди и подстакне на пријаву надлежним институцијама чак и сумњу на насиље.
  • Ученици кроз бројне превентивне мере треба да буду охрабрени да потраже помоћ, потребна им је подршка родитеља и старатеља, који ће им помоћи да се одупру неправди и пошаљу јасну поруку да је вршњачко насиље неприхватљиво.
  • У функционалној породици и здравим односима између деце и родитеља, потребно је објаснити због чега је одређена зона „небезбедна“ а одређена социјализација или младалачко понашање ризик за настанак вршњачког насиља, са непредвидивим последицама.
  • Свака карика у ланцу насиља, између породице, социјалне средине, вршњака и детета које је у фокусу, мора бити прекинута, како би се спречило усвајање насилног понашања као друштвено прихватљивог феномена – објашњава Савић за крај.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.

Photo : Shutterstock
Photo : Shutterstock
Поделите овај текст:
  • Актуелности
  • Информативни текстови
  • Сви текстови
  • Photo : Shutterstock
    Искуства из школе - Како можемо бити актери у превенцији вршњачког насиља чија су мета ученици са сметњама у развоју и...
  • Photo : Shutterstock
    Зашто је важно да се информишемо о инклузивном образовању и боље упознамо ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом...
  • Photo : Shutterstock
    Шта школа треба да уради када се вршњачко насиље деси ван њених просторија?
  • Photo : Shutterstock
    Како разумно и са емпатијом разговарати са адолесцентом
  • Photo : Shutterstock
    Пример из праксе: Школски форум театар у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ Краљево
  • Photo : Shutterstock
    Пример из праксе: Какве последице вербално насиље оставља на ученика?
  • Photo : Shutterstock
    Пример из праксе: Како стати на пут дигиталном насиљу?
  • Photo : Shutterstock
    Искуство из праксе: Како спречити вршњачко насиље у школама?
  • Photo : Shutterstock
    Позитиван пример из праксе: ЖИВА БИБЛОТЕКА У ПОЉОПРИВРЕДНО-ХЕМИЈСКОЈ ШКОЛИ “ДР ЂОРЂЕ РАДИЋ”, КРАЉЕВО
  • Photo : Shutterstock
    Депресивни адолесцент у школском окружењу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу



  • Влада Републике Србије

  • Канцеларија за ИТ и еУправу

  • Министарство просвете, науке и технолошког развоја

  • Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

  • Министарство за бригу о породици и демографију

  • Министарство унутрашњих послова

  • Министарство здравља

  • МТТТ

  • ЦЗОДО Звечанска

  • Национална дечија линија

  • Удружење "Друг није мета"

  • Кампстер

Мапа сајта
Политика приватности
  • Instagram
  • Facebook

Веб презентација jе лиценциранa под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија