Школски психолог Мирјана Милановић саветује и објашњава какав однос треба имати са децом и из угла родитеља и из угла наставника како би се дете развило у самосталну и формирану личност.
- Својим примером и својим понашањем, својом доследношћу, јасним границама, спремношћу да похвалимо дете, да охрабримо дете, да чујемо дете, да дозволимо деци да изнесу своја мишљења, у настави и генерално у школи је важно да деца имају тај позитиван подсицај, да имају јасну информацију о свом раду и напредовању. Да имају и препоруку од стране наставника – „Шта ми је још потребно да будем бољи и какав сам до сада, и шта ви мислите шта је још важно, на чему могу да радим“. Код куће поред, наравно, родитељске пажње, подршке, охрабривања, љубави и похвале важно је да родитељи кад год могу интелектуално стимулишу своју децу, важно је да пред децу постављају одређене умерене захтеве – саветује она и додаје:
- Кад кажем умерене, то треба да буду захтеви који су заиста у складу са дечијим тренутним могућностима и способностима. То је јако важно, водити рачуна о томе, јер то су ствари које се мењају. Децу треба осамостаљивати, односно заиста веровати у њихове способности и пустити их да некад неке ствари ураде и сами. Односно да мама и тата не морају све да раде за њих, да некада и они сами могу да донесу неку одлуку, да реше неке препреке и проблеме на свом путу. Јер ако им кажемо - верујем у тебе да ћеш ти то моћи, а притом идемо да урадимо све уместо њих, ми на нај начин њима шаљемо дуплу поруку која ће бити врло збуњујућа за дете и дете неће знати у шта да верује, јер ако мама и тата кажу једно, а својим понашањем говоре друго, онда ће се вероватно пре приклонити овој другој, негативнијој страни.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.