Како да стручно лице, али и родитељ препозна да дете доживљава сексуалнo насиљe?

Kада је сексуално насиље у питању, о њему више говоре физички трагови него само дете: модрице на гениталнијама, девојчица која тешко може мирно да седи, генитални секрет и свраб код малих девојчица, честе уринарне инфекције без јасног узрока, слаб тонус ануса, присуство сексуално преносивих болести код мале деце, па некад и трудноћа.

- Емоционално насиље, посебно кад је у питању мало дете, често се манифестује ненапредовањем. Деца која су жртве мењају понашање, често се њихово понашање некад и на први поглед разликује од понашања њихових вршњака, обично су бесни, љути, делују изоловано, рано имају тзв. пороке (пију, пуше), ретко у амбуланту долазе са родитељима, док се сексуално злостављана деца, затварају у себе, постају потиштена, понекад размишљају о самоубиству, а некада у игри демонстрирају наглашену сексуалност, што је нетипично за тај узраст – oбјашњава проф. др Марија Младеновић са Факултета здравствених и пословних студија Универзитета „Сингидунум“.

Мања деца, посебно када је психичко, односно емоционално насиље у питању, показују прогресивни губитак стечених вештина, престају да причају, игра се мења, моторне вештине се губе...

Проблем емоционалне депривације често се разматра диференцијално дијагностички са поремећајем напредовања органског узрока код одојчади и мање деце. Деци која су жртве сексуалног насиља може се помоћи људски, емпатијом и разумевањем проблема у којем се налазе, али су последице злостављања комплексне и захтевају ангажовање специјално образованих и компетентних здравствених радника.

Дужност здравственог радника са којим дете из других разлога долази у контакт је да, пре свега, ако види знаке злостављања, посумња и да сумњу образложи и пријави, без оклевања, а потом да дете упути на професионалну помоћ коју последице злостављања захевају, саветује докторка Марија Младеновић за крај.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.