Дечји психијатар Тијана Антин Павловић је одговорила који су то облици родитељства који негативно могу да утичу на дете, чак и да изазову депресију код деце.
Облици родитељства који изазивају или могу да изазивају депресивне проблеме код деце јесу, пре свега, ауторитарно, пермисивно и избегавајуће. Код ауторитарног родитељства постоје високи захтеви. Јако се пуно очекује од детета, не постоји право на грешку. Грешке се врло често кажњавају, некада и сурово и физички. И постоји онај мото – ја сам ти родитељ, ја одлучујем за све, ти се ништа не питаш и нема никаквог дијалога и биће онако како ја кажем. Поред тога, оно што недостаје у таквом родитељству, недостаје или постоји врло мало, заправо мањак подршке, мањак бриге, мањак исказивања љубави. И деца која одрастају у таквој атмосфери, заиста могу да развију један низак ниво самопоуздања, осећај да нису довољно добри, да стално треба више, и у том смислу могу отићи у депресивни поремећај.
Пермисивно родитељство је потпуна супротност ауторитарном родитељству. Код пермисивних родитеља све може. Нема доследности или је минимално има, границе нема. Мото је – дете је, може да ради шта хоће, хајде да га волим, само љубимо, мазимо и пазимо. И не само то, код пермисивног родитељства постоји низак степена захтева за одговорност, за самоконтролу итд. И наравно, детету је у таквом родитељству много лепо, све се може, али у једном тренутку дете изађе из те породичне средине, одлази у вртићку групу у предшколску, у школу, где постоје одређена правила, где се нешто тражи од њих, где постоји оређена врста одговорности, и дете из једног миљеа одлази у други миље, где просто не уме да плива, да кажем, неким повећаним захтевима, правилима и границама, и може да окине ка депресији и ка неким другим проблемима менталног здравља, не само ка депресији.
Имамо избегавајуће родитељство, код ког родитељ заправо брине о детету, али највише о његовим физиолошким потребама. Да је сито, да је обучено, да је ту и то је то. Такав родитељ је индиферентан родитељ, емоционално недоступан детету. Ту је, али му заправо ништа не пружа у социјалном или емотивном смислу и такво дете исто, заправо ствара једну лошу слику о себи, да није довољно добро, јер дете увек мисли да је проблем у њему, не у родитељу.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.