Педагог саветује: Како створити осећај одговорности код деце?

"Ако желите да ваше дете чврсто стоји ногама на земљи онда му ставите одговорност на рамена" - говори педагог Бранка Орешчанин на почетку разговора о теми преузимања одговорности код деце.

Наиме, када је реч о обавезама и развоју деце, период најранијег детињства представља најбурнији период развоја. Због тога је са подстицајним активностима најбоље почети од самог рођења, а потом са њима наставити и у вртићу, касније у школи, на факултету, али и даље кроз живот како би се деци у континуитету пружиле могућности за учење и лични развој.

Педагог објашњава да нико од родитеља нема дилему да ли жели да од свог детета изгради одговорну особу.

- Неко сматра да је лични пример родитеља најбољи образац за угледање. Тачно, али је потребно за све то време подстицати их како би се та вредност одржала.

Уколико деци још у млађем периоду представимо одговорност као привилегију, а не терет, утолико ћемо касније моћи лакше да постављамо нове захтеве. Нпр. препуштањем обавеза око кућног љубимца, можемо код деце развити осећај важности, привилегије (особа од поверења), а не терет.

- Када је у питању развијање одговорности према школским обавезама код старије деце, у тренутној ситуацији (онлајн настава) то је много захтевније него када се настава одвијала непосредно тј. у школи - објашњава педагог и додаје:

- Раније су наставници у школи имали непосредан увид у ученикову укљученост тј. праћење наставе, а родитељи код куће. 

Сада је ситуација другачија јер је витуелни простор теже контролисати. 

- Док су родитељи на послу није лако имати поуздани увид да ли деца редовно прате онлајн наставу. Заправо, можда су се на време укључила на неку онлине платформу али то није гаранција да су заиста "присутни", јер увек постоји спреман изговор записан у чету нпр. "Извините наставниче/це камера,односно микрофон ми је отказао...", а затим прелазак на видео игрицу или нешто слично.