Чувам те
национална платформа за превенцију насиља у школама
Чувам те
  • Најновији текстови
  • Тема месеца
  • Актуелне обуке
  • Видео
  • Вести
  • Контакт
  • О нама

    Чувам те

    • О националној платформи за превенцију насиља које укључује децу
    • Партнери
    • Корисни линкови
  • Шта је насиље?

    Шта је насиље и врсте насиља

    • Шта је насиље?
    • Физичко насиље
    • Психичко насиље
    • Сексуално насиље
    • Експлоатација деце
    • Дигитално насиље
    • Социјално насиље
    • Трговина људима
    • Институционално насиље
    • Насилни екстремизам
    • Занемаривање и немарно поступање
    • Злоупотреба детета и ученика
    • Вршњачко насиље
    • Насиље у школи

    Поступање у случају насиља

    • О Тиму школе за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
    • Мере које установа предузима у зависности од нивоа насиља над дететом/учеником
    • Ситуације када се укључују друге установе

    Питања и одговори

    • Најчешћа питања и одговори на једном месту
  • Актуелности

    Информативни текстови

    • Сви текстови
    • Породичне теме
    • Деца и млади
    • Интернет и друштвене мреже
    • Међусекторска сарадња у заштити деце од насиља

    Вести

    • Вести
  • Обуке

    Едукација о превенцији насиља

    • Онлајн обука за ученике
    • Онлајн обуке за запослене
    • Онлајн обуке за родитеље
    • Циљ онлајн обука
  • Пријава насиља

    Пријава насиља

    • Формулар за пријаву насиља
    • Провера статуса пријаве насиља
    • Видео упутство - Како пријавити насиље?
  • Статистика

    Статистика насиља која укључује децу

    • Статистика насиља која укључује децу
  • Контакт

    Будимо у контакту

    • Контактирајте са нама
Контакт
  • Instagram
  • Facebook
  • L
  • +
  • -
Национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
...јер
заједно
смо јачи!
Кликни овде и ПРИЈАВИ НАСИЉЕ

Одаберите категорију:

  • Сви текстови
    • Породичне теме
    • Деца и млади
    • Интернет и друштвене мреже
    • Међусекторска сарaдња у заштити деце од насиља
Штампа стране Пошаљи страну
  • Актуелности
  • Информативни текстови
  • Сви текстови
  • Међусекторска сарaдња у заштити деце од насиља
Читај ми

Појам трговине људима и улога школе у заштити ученика

15. децембар 2022.

Стручни сарадник – педагог и  саветник спољњи сарадник за заштиту од насиља,  Соња Миљковић, проф.педагогије.

 

          Трговина људима или модерно ропство је облик насиља и злостављања о којем се мало зна и зато је неопходно појачати превентивне активности и у већој мери информисати наставнике, ученике и родитеље о овом комплексном проблему. У нашој држави овим кривичним делом првенствено се бави  Центар за заштиту трговине људима, а такође и Министарство унутрашњих послова, Министарство здравља, Министарство просвете, центри за социјални рад, невладинa организацијa - Астра и Атина - удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља. Међународна организација рада процењује да је профит од трговине људима на годишњем нивоу 150 милијарди америчких долара. Статистички подаци које је објавила невладина организација Астра показују да је у периоду од 2002. године до 2021. године 81% жртава су чиниле особе женског пола (жене и девојчице), 19% особе мушког пола (мушкарци и дечаци). Укупан број жртава трговине људима је 551, а од тог броја 174 су деца. Један од разлога због којег је трговина људима тема којом треба да се баве школе јесу подаци да 27% од укупног броја жртава на светском нивоу чине деца, а у Србији у протеклих пет година 42% - 64% идентификованих жртава су деца. Број пријава сумњи на трговину људима који ка Центру за заштиту жртава трговине људима упућују школе је занемарљив. 

          Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање трговина људима je дефинисана као облик насиља и злостављања која у основи има експлоатацију. Трговина људима је врбовање, превожење, пребацивање или скривање лица путем претње силом или употребом силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, злоупотребе овлашћења или тешког положаја или давања или примања новца или користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем у циљу експлоатације. 

Кључни елементи трговине људима јесу: чин (врбовање, превожење, пребацивање, предаја, продаја, куповина, посредовање у продаји, скривање или држање особе), средство (употреба силе, претње, довођење у заблуду, злоупотреба овлашћења, поверења, зависности, тешких прилика, задржавање исправа, давање и примање новца) и циљ (експлоатација: радна, сексуална, вршење криминалних дела, просјачење, ропство, одузимање органа, оружани сукоби). 

Трговина људима се одвија кроз четири фазе: фаза порекла (регрутовање или врбовање жртава у месту где жртва живи), фаза транзита (превожење, пребацивање, скривање, примање), фаза дестинације где се одвија експлоатација и фаза елиминације (престанак експлоатације). До престанка експлоатације долази када жртве остану без одређених „квалитета“ неопходних за експлоатацију или услед спасавања жртве (бекством, откупом, пуштањем на слободу најчешће да се не би разоткрили полицији, природном смрћу, убиством, самоубиством).

Методе врбовања жртава путем принуде и обмане груписане су у четири категорије: модел апсолутне принуде (отмица, физичка сила, продаја жртве од стране породице, злоупотреба овлашћења и злоупотреба односа зависности), модел релативне принуде (претња, уцена, злоупотреба тешких прилика другог), модел врбовања апсолутном неистином (приказивање жртви апсолутно лажних чињеница о околностима и условима њеног будућег живота и рада, тако да она прихвата понуду регрутера), модел врбовања полуистином (лице зна да ће радити одређени посао, то и ради, али се налази у експлоатисаном положају: минимално плаћено или уопште није плаћено или ради у веома тешким условима).

Постоје различити видови трговине људима. Груписани су у четири категорије: сексуална експлоатација (експлоатација на основу принуде на: проституцију, порнографију, стриптиз, секс-туризам, учествовање у продукцији порнографског материјала, некомерцијална експлоатација (експлоатација коју не мора да прати новчана надокнада: принудни брак и илегално усвојење), радна експлоатација (искоришћавање у виду обављања разних послова, слабо плаћених или опасних и тешких послова), други облици експлоатације (уклањање органа, коришћење особе за криминалне активности и прошњу). Статистички подаци о деци жртвама трговине људима показују да 49% чини сексуална експлоатација, 17% вишеструка експлоатација, 15% принудни брак, 9% просјачење и 3% кривична дела.

Кључни појам за препознавање трговине људима је рањивост детета. Најчешћи фактори рањивости су: рана искљученост из образовног система, неадекватна подршка и заштита од стране родитеља, менталне и физичке потешкоће детета, промискуитетност деце, злоупотреба психоактивних супстанци и склоност разним видовима криминалног или асоцијалног понашања. Наставници и стручни сарадници због свакодневних контаката са ученицима међу првима могу да уоче неке од знакова који указују на повећани ризик или потенцијалну укљученост у неки од облика трговине људима. Фактори рањивости представљају факторе ризика који касније могу да доведу ученика до уласка у ланац експлоатације и због тога захтевају праћење у оквиру установе.

Заблуде о трговини људима су да су жртве увек сиромашна деца из сиромашних насеља, да су трговци људима увек непознате особе, а да је насиље основни механизам контроле. Веома често приликом врбовања жртве постоји фаза удварања – успостављање поверења кроз обећања, похвале, завођење, поклоне, пажњу, нуђење заштите, позајмице. Жртва трговине људима може да буде свако (мушкарци, жене, дечаци, девојчице, независно од свог порекла, година, националне припадности, образовања, социјалног статуса или неке друге особине). Заједничка карактеристика жртава трговине људима у великом броју случајева је претходно искуство насиља (насиља у породици, партнерског насиља и сл.). Најчешће жртве трговине људима су младе девојке, незапослене жене, особе које су само желеле бољи живот. Жртву, најчешће, у ланац трговине људима увлачи особа коју она познаје и у коју има поверења. Начини врбовања се разликују, али оно што им је свима заједничко је обећање доброг посла, бољег живота и испуњења снова. За врбовање се све чешће користи интернет.

Неки од механизама контроле жртава су: ограничавање слободе кретања, праћење, одузимање документације, контрола контаката, претње, насиље, увреде, наркотици, уцена, дужничко ропство, специфична динамика односа – смењивање злостављачких и брижних секвенци.

Просветни радник је кључна фигура која може благовремено започети борбу за заштиту права деце. Откривање жртве почиње са сумњом, забринутошћу учитеља/наставника/стручних сарадника да је ученику потребна помоћ. Установа је у обавези да препозна и прати факторе рањивости и врши процену на основу листе индикатора. Праћење у оквиру установе подразумева додатно прикупљање информација и пружање подршке ученику: ученик често неоправдано касни/ изостаје са наставе или често на часу није концентрисан, изгледа исцрпљено, малаксало, уочљив је пад школског успеха, итд. Потребно је прикупити информације, утврдити разлоге таквог понашања, направити процену на основу листе индикатора и предузети даље мере и активности. Школа има обавезу да формира тим за заштиту од дискриминације, наиља, злостављања и занемаривања. Тим на почетку сваке школске године припрема план превентивних и интервентних активност након анализе безбедности ученика у школи. Потребно је да План превентивних активности садржи тему трговина људима и да се ова тема обради на одговарајући начин са ученицима, наставницима и родитељима. План интервентних активности такође садржи поступање у случајевима сумње или сазнања о овом облику насиља. Установа је у обавези да реагује на сумњу или сазнање да је ученик жртва било ког облика трговине људима (просјачење, радна/сексуална експлоатација, коришћење за криминалне активности...) и то без обзира да ли се припрема, догађа или се догодило.

Механизми деловања у одговору установе на насиље су: препознавање, уочавање и праћење првих знакова који указују на могућу трговину људима (индикатори); консултације у оквиру установе, повезивање са спољашњом мрежом – центар за социјални рад, МУП, невладине организације, центар за заштиту трговине људима.  Пре пријаве обавља се разговор са родитељима, осим ако тиме може да буде угрожен најбољи интерес детета о чему директор обавештава полицију или надлежно тужиоца и надлежни центар за социјални рад. Директор пријављује овај облик насиља Центру за заштиту жртава трговине људима, надлежном центру за социјални рад и полицији. Такође, о ситуацији обавештава МПНТР односно ШУ. Званичну идентификацију жртава трговине људима врши Центар за заштиту жртава трговине људима. 

Улога наставника је да охрабрује, подржава и оснажује ученика у савладавању школских обавеза и уклапање у одељење. Показује ученику да га прихвата и да му верује. Информише дете о корацима које је школа обавезна да предузме. Укључује стручњака или особу коју дете најбоље прихвата у циљу пружања подршке. Неопходно је консултовати се и урадити процену ризика користећи индикаторе за прелиминарну идентификацију жртава трговине људима. 

           Школа обезбеђује подршку ученику кроз: поштовање поверљивости података и приватности, поступање у најбољем интересу детета, обезбеђивање сигурности детета, поштовање личности и достојанства детета, праведност и антидискриминацију.


Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.

Photo: Shutterstock
Photo: Shutterstock
Поделите овај текст:
  • Актуелности
  • Информативни текстови
  • Сви текстови
  • Међусекторска сарaдња у заштити деце од насиља
  • Извор: Canva
    Нова обука за наставнике: Васпитање и социјално-емоционално учење у функцији добробити и целовитог развоја деце
  • Извор: Canva
    Вршњачко насиље и деца са сметњама у развоју и инвалидитетом: Улога школе и родитеља
  • Photo: Canva
    Који приступи и методе учења могу направити разлику у савременом образовању?
  • Foto: Freepik  
    Како реаговати на изливе беса код деце?
  • Улога наставника у развоју младе личности
    Улога наставника у развоју младе личности
  • Foto: Freepik
    Стрес и сагоревање наставника
  • Foto: Freepik
    Програмирање и планирање заштите од насиља, злостављања и занемаривања
  • Foto: Freepik
    Насиље - између прописа и праксе
  • Foto: Freepik
    Улога наставника у развоју младе личности
  • Foto: tonodiaz/Freepik
    САВЕТИ ЗА ВАСПИТАЧЕ – Како подстицати уважавање различитости у вртићу?
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу
национална платформа за превенцију насиља које укључује децу



  • Влада Републике Србије

  • Канцеларија за ИТ и еУправу

  • Министарство просвете

  • Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

  • Министарство за бригу о породици и демографију

  • Министарство унутрашњих послова

  • Министарство здравља

  • Министарство информисања и телекомуникација

  • Министарство правде

  • Кабинет министарке без портфеља

Мапа сајта
Обавештење о обради података о личности
  • Instagram
  • Facebook

Веб презентација jе лиценциранa под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија