ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ И ШТА СА ДЕЦОМ, ПРЕПОЗНАВАЊЕ СИМПТОМА, ДА ЛИ ЈЕ ДЕТЕ ИЗЛОЖЕНО ПОРОДИЧНОМ НАСИЉУ

Зорица Вељковић, дипломирани психолог саветник-спољни сарадник за заштиту од насиља у Школској управи Зајечар објашњава шта је породично насиље и на који начин препознати да га дете трпи.

Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и замеравивање ( ''Сл.гласник РС'', бр 46 од 26. јуна 2019, 104 од 31.јула 2020. ), између осталог предвиђено је : ,,ако постоји сумња или сазнање о насиљу, злостављању и занемаривању детета и ученика у породици, директор без одлагања обавештава полицију или јавног тужиоца, који предузимају даље мере у складу са законом''.

Како школа може да препозна ризик или присуство изложености породичног насиља ?

Ученици, поред својих породица, највише времена проводе у школи. Просветни радници су ти, који на основу непосредне опсервације ( опажања понашања, изгледа и других индикатора ), разговора, или кроз неки групни рад, могу доћи до сазнања да се нешто дешава са дететом или у његовој породици.

Не заборавимо да се годинама уназад насиље у партнерским , а посебно породичним везама, игнорисало, толерисало, ћутало о томе ( ''ћути и трпи....не причај...то је срамота ....''). Иако је у данашње време овај вид насиља законски је регулисан, и као такав сматра се забрањеним понашањем, и даље се дешава!

У раду са младима битно је указати на то да насиље у партнерској вези, или породици није последица злоупотребе одређених психоактивних супстанци злоупотреба алкохола, дрога ( нпр. мој отац је много добар човек кад не пије, а пије сваки дан..) тешке нарави, карактера ( '' ма он је такав/таква, шта се ту може'' ).

Насиље у породици је СВЕСНА И НАМЕРНА АКТИВНОСТ КОЈОМ ОСОБА КОЈА ЧИНИ НАСИЉЕ ПОКУШАВА ДА ОДРЖИ И ДЕМОНСТРИРА МОЋ. НАСИЉЕ ЈЕ ИЗАБРАНО ПОНАШАЊЕ!!!!

КАКО МОЖЕМО ДА ПРЕПОЗНАМО ДА ЈЕ НЕКО ДЕТЕ ИЛИ УЧЕНИК ИЗЛОЖЕН ПОРОДИЧНОМ НАСИЉУ?

Приликом препознавања ризика од неког вида породичног насиља ( физичко, психичко, сексуално, занемаривање ), или директне изложености породичном насиљу, сагледавамо целокупну слику детета или ученика. То значи да опажамо физичке, психичке и понашајне промене код детета, које нису последица неког другог медицинског стања или потешкоће.

У Приручнику о примени општег протокола наведено је следеће: приликом препознавања да ли се ради о злостављању и занемаривању, потребно је сагледати све постојеће чињенице и целокупну ситуацију детета и његове породице, с обзиром на то да не постоје специфични знаци и симптоми на основу којих се са потпуном сигурношћу може тврдити да се ради о злостављању/занемаривању детета.

Неки од показатеља да је у породици присутно физичко насиље над дететом могу бити:

- преломи и модрице ( посебно ако су учестали, и без јасних, конкретних образложења ). Модрице које се могу приметити на детету могу бити у облику: уједа зубима, у облику штапа, шаке, опекотине од цигарета, модрице настале ударцима одређеним предметима.

- различите повреде без адекватног , нејасног објашњења ( озбиљне и необичне повреде )

- опекотине, огреботине по рукама, шакама, ногама, лицу, ожиљци и све то без адекватног објашњења ( како су настали, када су настали )

- Неки од показатеља да је у породици присутно психичко и емоцинално насиље над дететом могу бити:

Бихејвиоралне односно промене у понашању, промене које нису последица одређеног развојног доба или нечега што се медицински може образложити.

Промене у понашању најчешће може бити у виду: повлачења, појачане агресивности или аутоагресивности.

Дакле, код детета или ученика могу се приметити промене у понашању, односно долази до манифестације одређених поступака, који нису до тада били присутни у репертоару понашања.

Код одређене деце може доћи до регресије, било на нивоу понашања ( енеуреза, енкопреза ), било на нивоу емоција ( хистерично, бурно испољавање емоција, учестала плачљивост, изражен страх ).

Регресија ( психолошки појам ) означава механизам одбране који подразумева враћање уназад, односно враћање на ранији стадијум развоја ( нпр. када 14 годишњак поново почне да мокри у кревет ).

Свако понашање или манифестација емоција која одступа од развојног стадијума детета може указивати да се нешто дешава: појављивање претераних страхова којих није било, нагло и бурно испољавање емоција-посебно беса, стална застрашеност. Наравно, када говоримо о овим знацима увек треба проверити да ли постоји нека органска основа, у том случају, говормо о нечем другом.

Ученик се у школи не понаша уобичајено-долази до пада школског постигнућа, повлачења из вршњачких и других социјалних релација, или са друге стране, јавља се учестало ометање наставе, или пак одуство –''ученик као да није ту, а јесте''. Повређивање и самоповређивање ( уколико нису симптоми одређених стања која се медицински могу образложити ); такође се могу јавити као последица психичког и емоципналног насиља у породици.

Изложеност породично насиље може довести и до следећих појава

-бежање од куће

-прерана удаја ( ...''само да се склоним из куће...'' )

-крађе и деликвентног понашања ( поступци који раније нису били присутни у репертоару понашања ученика ).

Неки показатељи да је у породици присутно занемаривање детета могу бити:

хигијенски запуштено дете/ученик: одећа или обућа који су константно прљави, одећа или обућа коју дете носи је неприкладана у односу на годишње доба и његов узраст, свакодневно дете носи исту одећу или обућу, ( иако родитељи имају могућности да детету обезбеде адекватне одевне предмете ) деца су често неумивена, прљавих руку, косе, покварених зуба, непријатног задаха или мириса. Може доћи до појаве вашки, шуге, екцема.
уколико не постоји реалан медицински разлог, симптоми занемарености могу бити: неухрањеност детета, гојазност детета ( ова два сиптома обавезно морају бити медицински проверена, односно, да ли је разлог томе хормонални поремећај, неки вид психосоматике итд )
одбијање од стране родитеља/законских заступника детета/ученика да, дете одведу на системтске и лекарске прегледе
уколико дете не напредује физички, односно нема напретка у расту и развоју због неадекватне исхране, или у појединим ситуацијама недовољне исхране.
различите врсте повреда, услед недовољно адекватне, или услед потпуног одуства бриге о детету ) надгледање и брига о детета у свакодневним животним ситуацијама.

У приручнику за примену општег протокола за заштиту деце од злостављања и занемаривања концизно је дат опис о врстама занемаривања детета од стране породице.

,,Физички показатељи занемарености су: стална глад, лоша хигијена, неодговарајуће облачење, стално одсуство надзора, сталан замор или одсуство пажње итд. Показатељи у понашању детета који би указивали на занемаривање: кашњење говора, кашњење перцептивно-моторног развоја, слаба контрола импулса, ниско самопоштовање, апатичност итд. ( преузето из ПРИРУЧНИКА )

У ПОРОДИЦАМА У КОЈИМА ПОСТОЈИ ЗАНЕМАРИВАЊЕ, ОНО ЈЕ ОПШТЕ И ОБИЧНО ПОГАЂА СВУ ДЕЦУ. ЗАНЕМАРЕНА ДЕЦА ЧЕШЋЕ ПОСТАЈУ ЖРТВЕ ФИЗИЧКЕ И СЕКСУАЛНЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ!

Постоје показатељи који могу указивати на сумњу да се дешава занемаривање детета од стране родитеља:

Дете има константне физичке болове, трпи знакове одређене болести, родитељ не реагује, нити тражи адекватну медицинску помоћ
Константна лична нехигијена ( изгледа, одевних предмета )
Дете које је препуштено само себи ( често је само на улици, парку, аутобуским станицама, итд )

У школи је пре свега након откривања овог вида насиља:

Битно је успоставити однос поверења са учеником који је био изложен неком виду породичног насиља
Разговор са дететом треба бити прилагођен његовом узрасту и индивидуалним карактеристикама.
Пожељно је и ефикасније у процесу разговора користити питања отвореног типа уместо ДА/НЕ.
Не говорити детету да знате како му је, како се осећа
Не обећавати детету оно што се не може испунити.

ДЕЦА КОЈА СУ БИЛА ИЗЛОЖЕНА ПОРОДИЧНОМ НАСИЉУ ИНДИРЕКТНО ИЛИ ДИРЕКТНО НАУЧИЛА СУ ДА НЕ ВЕРУЈУ ОДРАСЛИМА. ЗАТО ЈЕ УВЕК ПРВИ КОРАК ЈЕ УСПОСТАВЉАЊЕ ОДНОСА ПОВЕРЕЊА И СИГУРНОСТИ.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.