Како својим примером научити дете јасној комуникацији?

Јасна комуникација је вештина коју дете развија, при чему је кућа полазно место за то. Дете које види да се неспоразум решава разговором, а не повишеним тоном и кроз расправу, исти начин комуникације примениће и међу вршњацима.

Зато је ваш пример важнији од сваког објашњења: начин на који разговарате с дететом и с другима око себе дете преузима као образац за сопствену комуникацију.

Како ове принципе да примените у пракси?

• Говорите из личне перспективе. Уместо „Ти никад не слушаш!", пробајте са „Осећам се лоше кад ме не саслушаш до краја." Тако изражавате своје осећање, а дете не стављате у положај у ком мора да се брани.
• Питајте конкретно, а не уопштено. На питање „Како је било у школи?" лако добијете одговор „добро". Питања попут „Шта је данас било најсмешније?" или „С ким си седео на ручку?" отварају разговор, јер дете тачно зна шта да исприча. Уз то, дете учи како да се на исти, заинтересован начин обраћа својим пријатељима када жели нешто да сазна.
• Проверите пре него што донесете закључак. Кад дете дође ћутљиво, немојте претпоставити да је бесно или дрско. Питање „Да ли је све у реду?" откриће више од сваког прекора. Тако учите дете да прво утврди разлоге нечијег понашања, наводећи га да размотри начин на који осећања других одређују њихово понашање. Кроз разумевање разлога због којих се неко понаша на одређен начин, деца граде емпатију и уче да трагају за намерама које се налазе у основи туђих поступака.
• Слушајте да бисте разумели, не да бисте одговорили. Кад вам се дете повери, склоните телефон и не нудите одмах решење. Сачекајте да дете исприча до краја и питајте шта мисли да би могло да уради. Тако учи да изрази своје мисли, а ви по потреби можете да га усмерите или понудите други угао гледања.

Јасна комуникација се не учи из једног разговора, већ из стотина малих, свакодневних. Свака ситуација у којој дете види да се о проблему може разговарати мирно, отворено и с поштовањем, припрема га за тренутке када ће то морати да уради само – с другом, у одељењу или на тренингу.

Деца која код куће науче да кажу шта мисле, да питају уместо да претпостављају и да саслушају друге, лакше избегавају неспоразуме и сукобе с вршњацима и лакше траже помоћ када им је потребна.

Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.