Постоји једна честа заблуда о подржавајућем односу. То не значи да се увек слажете, да нема несугласица ни повишеног тона и да је дете задовољно свим вашим одлукама. Подржавајући однос је онај у којем можете разговарати с прихватањем и поштовањем и када ствари постану компликоване, кад дете направи грешку, кад нешто покушава сакрити од вас или када не зна како да вам нешто каже.
Казна не сме бити цена искрености
Ако признање грешке готово увек за последицу има кажњавање, дете неће научити да не греши. Научиће да не говори о грешкама.
Ваша реакција на „добио сам јединицу" одређује коме ће се дете у будућности поверити када му буде тешко и/или коме ће првом рећи неке много важније неповољне вести.
Дете које процени да се не може носити с вашом реакцијом, зваће друга, а не вас.
То не значи да последице не треба да постоје. Значи да оне не смеју бити казна за то што вам је дете рекло истину. Разговор можете започети питањем „Не бој се, кажи ми отворено шта се десило" и наставити са „да видимо шта сад можемо да урадимо", а не са тим колико сте разочарани.
Приметите труд, а не само резултат
Дете које чује похвалу само када донесе добру оцену, може да помисли да је вредно тек кад је успешно.
Приметите припрему, покушај, ситан напредак, чак и када исход није добар. „Видим да си учио, овај контролни је био тежи него што си очекивао" даје детету информацију да видите његов труд, а не само оцену у дневнику. Такође, истакните његову искреност и реците да је међусобно поверење које градите неупоредиво важније од неког тренутног неуспеха, попут лоше оцене.
Избегавајте поређење са другима
Родитељи користе поређење у циљу мотивације, али оно често има контраефекат. Дете не почиње да се труди више, већ губи веру у своје потенцијале. Избегавајте поређење с братом или сестром, одличним ученицима из одељења или с вама у том узрасту. Поређење има смисла једино у односу на дететова ранија постигнућа.
Слушање без журбе
Кад вам се дете повери, најчешћа грешка није незаинтересованост, већ брзина. Одмах нудимо решење, савет или сопствено искуство.
Следећи пут када вам се дете повери направите паузу, утишајте телефон, питајте још нешто пре него што понудите било какав одговор. Понекад је најкориснији разговор онај у ком дете само дође до решења. Родитељ је у том тренутку пре свега активни слушалац и када је неопходно, он има корективну улогу – да усмери, понуди нови угао гледања или помогне детету да уочи последице својих избора. На тај начин дете учи да верује сопственом суду, а истовремено осећа да има подршку и ослонац.
Деца се угледају на нас
Однос између родитеља за децу представља модел тога како треба да изгледају међуљудски односи. Вероватно сте приметили да деца мање слушају оно што им говоримо, а више гледају оно шта радимо. С друге стране, истраживања показују да је учење по моделу најмоћнији облик учења — понашање се усваја без намере и без награде.
Не треба да кријете сваку несугласицу, то ионако не функционише, јер деца осете тон и пре него што разумеју речи. Ако родитељи могу да разговарају уважавајући једно друго чак и када се не слажу, уколико решавају несугласице на конструктиван начин и не беже од признавања грешке и извињења када нису у праву, дете схвата да сукоб није исто што и прекид односа и учи како да решава конфликте на конструктиван начин.
Оно што остаје
Подржавајући однос не настаје као резултат једног озбиљног разговора или одлуке да од сутра све буде другачије. Гради се годинама, кроз свакодневне интеракције и ситнице; у начину на који разговарате о томе како је било у школи, како реагујете када вам каже нешто што није лако рећи, како/када му помажете да само дође до решења итд.
Деца која одрастају уз стабилан и подржавајући однос с родитељима развијају већу сигурност у себе и лакше се носе с изазовима одрастања. Односом заснованим на међусобном поверењу негује се и позитивна слика о другима, јер дете из њега учи да су други људи способни да му пруже разумевање и емпатију, и да је оно вредно људско биће које их заслужује. Ово ће бити од посебне важности у будућности, у случају његових партнерских и пријатељских односа, јер ће у њих улазити са уверењем да су блиски људи добронамерни, и да са њима може делити и добре и лоше стране живота, што је од изузетног значаја за остваривање здравих и целовитих односа, као и неговање сопственог менталног здравља.
Уколико ви или неко из ваше околине трпите вршњачко насиље или било који други облик насиља, можете га пријавити ОВДЕ.