Zbog čega je opasna zavisnost od socijalnih mreža?

Stalna potreba da se proveravaju poruke i društvene mreže stvorila je vid socijalne anksioznosti, tzv. FOMO - straha da ćemo biti izostavljeni. Opšti oblik anksioznosti kada nismo u virtulenom svetu  obuhvata strah, brigu, anksioznost vezano za gubitak kontakata sa osobama, dešavanjima i izostavljanje iz razgovora u socijalnim krugovima. Neka istraživanja (Wave 8-tha elanguage of content, 2014. ) pokazuju na primer da nemogućnost pristupa internetu čini stresnim čak 57% ispitanika na globalnom nivou, dok deljenje i komentarisanje sadržaja čini srećnim čak 43% ispitanika. Trećina ispitanika oseća se nesrećnim ukoliko ih neko blokira na nekoj društvenoj mreži izazivajući osećanje neraspoloženja.   

Još veću opasnost za mlade predstavlja činjenica da društvene mreže sve više ,,zamenjuju '' realne interpersonalne odnose, što dovodi do stvaranja pogrešnog opažanja o tome šta je stvarna komunikacija. Sve više se gubi granica između tzv. stvarnog i virtuelnog sveta. Virtuelni svet, za mnoge mlade postaje jedini svet.

Ugledanjem na druge, mlada osoba kreira sliku o sebi, odnosno kakva bi trebala da bude ( po određenim standardima lepote kreiranim od strane omiljenih influensera, skupa garderoba,određeni životni stil...). Mlada osoba stvara identitet koji vrednuje samo na osnovu ''lajkova'' ili ''dislajkova'' osoba sa društvenih mreža. Da situacija bude još drastičnija, u ovako stvorenom sistemu vrednosti, mlada osoba teže podnosti jedno ''nesviđanje'' na tekst ili sliku koju je postavila, nego na sto sviđanja. I onda se ulazi u začarani krug-koji može  imati tragične posledice po mladu osobu ( nekome se ne dopada moja slika-moja slika ne vredi-ja ne vredim-ja ću...).

Tekst pripredila Zorica Veljković diplomirani psiholog i savetnik-spoljni saradnik za zaštitu od nasilja iz Školske uprave Zaječar.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.