Vršnjačko nasilje se u javnosti najčešće vezuje za školu, što je samo delimično tačno, jer ono može da se javi među decom ne samo u školi već i bilo gde, gde se nađu deca sličnih godina, odnosno sličnog uzrasta. U domovima za decu, u vrtićima, na igralištu - terenu, u parku gde se igraju, u sportskom klubu, na rođendanskom druženju i u drugim situacijama.
Izrazom "vršnjačko nasilje" označava se nasilno ponašanje koje neko dete, "izvršilac/izvršioci nasila" ili grupa dece primenjuje prema drugom detetu sa namerom da se tom detetu nanese bol, strah, sramota i poniženje, jednom rečju da mu se nanese patnja. Pri tome, nasilno ponašanje se ne odnosi samo na fizičko, već i na verbalno i socijalno nasilje.
Psiholog Zorica Mihailović na temu "izvršioca nasilja" rekla je da, prema njenom misljenju, i pored kontinuirane edukacije učenika o štetnosti njegovih postupaka, odnosno postupaka vršenja nasilja prema drugoj deci, odnosno svojim vršnjacima, smatra da je neophodno da kod takvih učenika, koji su sklon ovakvim rekacijama razvijati prosocijalne veštine kao što su veštine nenasilne komunikacije, konstruktivnog rešavanja sukoba, empatije kao i veštine emocionalne pismenosti -veštine prepoznavanja emocija i njihovih uzroka.
- Pomoć vršnjaka je takođe važna, kroz vršnjačku medijaciju se može značajno uticati na promenu ponašanja. Postoje različiti programi prevencije ispoljavanja nasilnog ponašanja u školama koji mogu biti značajan resurs u tretmanu ovih ponašanja - objašnjava psiholog.
Na pitanje čemu potreba za demonstracijom moći i da li se to može primetiti i kontrolisati, psiholog Zorica Mihailović objašnjava da postoje određeni faktori koji povećavaju verovatnoću da će neko ispoljiti nasilno ponašanje. Jedan od tih faktora je i poteba za demonstracijom moći nad ostalim vršnjacima.
- Kada tu potrebu ne realizuju na neki drugi način, u nedostatku veština za konstruktivno rešavanje sukoba i komunikacijskih veština, mogu se ispoljiti neki od nasilnih obrazaca ponašanja. Popularnost ovih učenika u grupi vršnjaka nije na visokom nivou jer koriste nasilje kao model komunikacije - rekla je Zorica Mihailović.
Kada je reč o deci nad kojima se nasilje ispoljava od strane izvršioca nasilja, psiholog naglašava da si u najvećem riziku, da budu žrtve nasilja, obično su oni učenici koji u konfliktnim situacijama nisu spremni da pruže otpor već trpe i povlače se.
- Učenici koji su fizički slabiji, nesigurniji ili koji nisu integrisani u vršnjačku grupu i imaju manje prijatelja koji bi ih zaštitili izloženi su većem riziku da budu žrtve vršnjačkog nasilja. Međutim, ne mora da bude uvek tako, žrtva može da bude bilo ko - navodi psiholog.
Međutim, nakon ovih teza, postavlja se pitanje da li izvršilac nasilja na ovakav način na kraju i dokazuje svoju moć, prema vršnjaku, u školi, u društvu i šta na taj način postiže, psiholog odgovara:
- Dokazivanje moći može da bude jedan od ciljeva nasilnog ponašanja neke osobe ali ne i jedini. Međutim neko ko želi da stekne popularnost u određenoj grupi i zadobije naklonost okruženja mora koristiti različite prosocijalne veštine pre nego nasilno ponašanje - objašnjava psiholog.
Psiholog Zorica Mihailović na ovu temu svoje stručno mišljenje dala je i o slučaju daljeg razvoj i formiranja ličnosti kod deteta koje je izvršilac nasilja, odnosno deteta koje ispoljava agresivnost prema drugoj deci, svojim vršnjacima u najranijoj fazi odrastanja. U kom pravcu može ići njegov dalji razvoj, da li vremenom postaju još agresivniji ili uz stručnu pomoć mogu da se promene?
- Vremenom može doći do promene u načinu izražavanja nasilnog ponašanja, ono se može ispoljavati indirektnije ili u nekom drugom obliku. Npr. na starijim uzrastima se smanjuje učestalost fizičkog nasilja ali su dominantniji neki drugi oblici nasilnog ponašanja. Međutim, bez jednog sveobuhvatnog pristupa ovom problema i pomoći osobi koja ispoljava nasilno ponašanje e verujem da može doći do promene - objasnila je psiholog Zorica Mihailović.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.