Kako da ohrabrite sramežljivo dete? (Kako da osnažite povučeno dete)

Na platformi „Čuvam te” znamo da tiha deca nisu uvek „samo sramežljiva. Ponekad iza tišine stoje neprijatna iskustva ili strah. Kao odrasli, vi imate ključ kojim možete decu postepeno da osnažite i podržite, a da ih ne izložite neprijatnosti, bez preopterećenja. 

1. Izbegnite „javno prozivanje” kao alat

Za povučeno dete, rečenica: „Marko, hajde ti nam objasni ovo” pred 30 vršnjaka može biti veoma uznemirujuće. Pažnja deteta tada možda nije na lekciji, već razmišlja o tome kako izgleda pred drugima i usmereno je na nelagodnost koju oseća, usled nesigurnosti u tačnost odgovora koji je osmislio. 

• Umesto toga, probajte: Koristite „tihu proveru”. Prođite pored njegove klupe dok svi nešto rade, pogledajte u svesku i šapnite: „Ovo ti je odlično, baš si dobro razumeo zadatak.” Taj trenutak podrške i pohvale za njega je veći od bilo koje petice

2. Stvorite „sigurne parove”, a ne velike grupe - snaga manje grupe ili rada u parovima

U velikim grupama glasniji učenici uvek preuzmu reč, a povučeno dete se dodatno povuče.

• Umesto toga, probajte: Primenite strategiju „mikro-timova”. Spojite dete sa jednim, pažljivo odabranim vršnjakom ili manjom grupom vršnjaka. U situaciji „jedan na jedan” ili manjim grupama, povučenije dete će imati više mogućnosti da iskaže svoje mišljenje i osećanja. Kada tu „probije led” i oseti sigurnost da se uključi u komunikaciju, lakše će kasnije progovoriti i pred brojnijom grupom.

3. Poverite mu zadatak koji ističe njegove potencijale

Svako dete ima neki talenat koji ne pokazuje jer se plaši reakcije. Možda sjajno crta, razume se u tehniku ili pravi odlične beleške.

• Umesto toga, probajte: Dajte mu ulogu koja ne zahteva držanje govora, ali ga čini ključnim za razred. Neka ono bude zaduženo za prezentaciju, za vođenje zapisnika ili za dekoraciju učionice. Kada razred vidi njegov doprinos, oni će početi da mu prilaze, što je za njega mnogo lakše nego da ono prilazi njima.

4. Nagradite hrabrost, a ne samo tačnost

Mi često ocenjujemo samo znanje. Ali za neku decu je pobeda samo to što su se javila da pročitaju jednu rečenicu.

• Umesto toga, probajte: Koristite pozitivnu potvrdu truda. Nakon što povučeno dete nešto kaže, nemojte samo reći: „Tačno”. Recite: „Hvala ti što si podelio/la to sa nama, baš nam je značilo tvoje mišljenje.” Time nagrađujete njegov izlazak iz zone komfora.

5. Obratite pažnju na razliku između mira i straha

Važno je napraviti razliku između introvertnosti kao osobine ličnosti deteta i povučenosti koja može biti posledica negativnih iskustava sa vršnjacima i straha. 

• Umesto toga, probajte: Pratite govor tela. Da li dete izbegava kontakt očima sa svima ili samo sa određenom grupom? Da li deluje opušteno dok ćuti ili deluje napeto/uznemireno? Ako posumnjate da je tišina zapravo „štit od nasilja”, vreme je za diskretan razgovor nasamo ili konsultaciju sa psihologom preko platforme.

Podrška detetu da se otvori je proces koji se dešava postepeno, zahteva vreme i adekvatnu podršku. To je niz malih, svakodnevnih gestova ohrabrivanja i podrške koja mu poručuje da je njegov glas vredan, čak i kada je tih.

Vaša uloga ne ogleda se isključivo u tome da gradite znanje, vi doprinosite podsticanju samopouzdanja deteta da izrazi svoje mišljenje u svom okruženju.