Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja prepoznaje sledeće oblike diskriminacije:
Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u situacijama koje su neposredno ili posredno povezane sa procesom obrazovanja i vaspitanja bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljan položaj, naročito ako se vrši diskriminacija dece i učenika od strane zaposlenih u ustanovi u procesu obrazovanja i vaspitanja, vrši diskriminacija zaposlenih, dece i učenika od strane trećih lica u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja, sprovodi diskriminacija prema roditeljima, odnosno starateljima dece i učenika od strane zaposlenih i trećih lica kada se ona odnosi na proces obrazovanja i vaspitanja i na druge načine neposredno vrši diskriminacija.
Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, u procesu obrazovanja i vaspitanja, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se tim merama ostvaruje.
Diskriminacija postoji ako se u procesu obrazovanja i vaspitanja, odnosno u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja prema licu, ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju, a naročito kada se usled toga deca, odnosno učenici ne vrednuju za njihov rad po istim kriterijumima kao ostala deca i učenici, deca, odnosno učenici, roditelj, odnosno staratelj, zaposleni i treća lica trpe pretnje i ucene, stavljaju u nepovoljan položaj u obrazovno-vaspitnom procesu, javno izlažu poniženju i podsmehu, a njihove primedbe i zahtevi ignorišu.
Udruživanje radi vršenja diskriminacije postoji ako se u ustanovi ili u procesu obrazovanja i vaspitanja odnosno u vezi sa njim, obrazuju udruženja ili grupe čije je delovanje usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajemčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti, kao i u svim drugim slučajevima kada udruživanje ima za cilj vršenje diskriminacije.
Govor mržnje je svaki oblik izražavanja ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje protiv lica ili grupe lica učesnika u procesu obrazovanja i vaspitanja, odnosno ma kog drugog lica zbog njegovog ličnog svojstva, a koje je u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja ili radom ustanove, a naročito ispisivanje poruka ili simbola na objektima ustanove ili u njenom neposrednom okruženju kojim se podstiče na diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema učesnicima u procesu obrazovanja i vaspitanja i svakom drugom licu ili grupi lica s obzirom na njihovo lično svojstvo, korišćenje udžbenika i drugih nastavnih sredstava (u daljem tekstu: udžbenik), časopisa, javnih glasila i drugih publikacija, internet sajtova i drugih sredstava komunikacije, na skupovima i javnim mestima u procesu obrazovanja i vaspitanja koji u sebi sadrže poruke diskriminacije, mržnje ili nasilja, korišćenje drugih sadržaja u obrazovno-vaspitnom radu koji negativno i u omalovažavajućem značenju govore o licu ili grupi lica s obzirom na njihovo lično svojstvo, javno iznošenje od strane učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ideja, informacija i mišljenja kojim se poziva na nejednak tretman ili nasilje prema bilo kom licu ili grupi lica s obzirom na njihovo lično svojstvo.
Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje postoji kada su učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, od strane drugih učesnika u procesu obrazovanja i vaspitanja, odnosno trećih lica, usled svog ličnog svojstva, u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja, izloženi diskriminatorskom postupanju, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva i kojim se stvara osećaj poniženosti, uznemirenosti ili odbačenosti, širi strah ili neprijateljstvo, odnosno stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, a naročito korišćenjem pogrdnih imena, nadimaka i stereotipa kojima se vređa njihovo dostojanstvo na osnovu ličnog svojstva, izlaganjem podsmehu postignuća učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, a naročito dece i učenika, izlaganjem podsmehu fizičkog izgleda, socijalnog porekla, roda, pola, seksualne orjentacije, odnosno bilo kog drugog ličnog svojstva učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, javnim ponižavanjem i pretnjom primene neprimerenih kazni i sankcija prema deci, učenicima i drugim učesnicima u obrazovnom i vaspitnom procesu, diskriminatorskim postupanjem kojim, suprotno zakonu, dolazi do uznemiravanja ili ponižavajućeg postupanja prema učesnicima u obrazovnom i vaspitnom procesu.