Čitaj mi

Od konstruktivne komunikacije do jasnih pravila i međusobnog poštovanja u razredu

26. mart 2026.

Svaki nastavnik poznaje onaj trenutak: ulazite u učionicu, a prisutna je uznemirenost i nelagoda. Bilo da je u pitanju konflikt koji je počeo na odmoru, digitalno nasilje koje je eskaliralo u čet-grupi ili opšti nemir pred kontrolni – prisutna je uznemirenost i nelagoda.

Prvi instinkt je često podizanje tona kako biste uspostavili red. Međutim, vikanje često dodatno aktivira reakciju na stres kod deteta, što može dovesti do otpora i/ili povlačenja.

Evo kako da modelujete smirenost i povratite kontrolu koristeći veštine iz priručnika za psihološki oporavak:

Birajte reči koje podstiču razumevanje, a ne distancu

Kada je odeljenje nemirno, izbegavajte rečenice koje zvuče kao napad:

❌ „Sram vas bilo kako se ponašate!” (Izaziva otpor i stid).
❌ „Ako ne zaćutite ovog momenta, svima ću upisati jedinice!” (Korišćenje straha kao motivacije dugoročno ruši autoritet).
❌ „Baš me briga šta vam je, otvorite knjige!” (Dete koje se oseća nesigurno ne može da uči).

Primenite veštinu „Emocionalne regulacije”

Umesto da vičete preko njivog buke, stanite mirno ispred njih. Sačekajte nekoliko sekundi u potpunoj tišini. Kada se nekoliko učenika utiša, počnite da govorite tišim, dubljim i sporijim tonom nego inače. To im pomaže da se umire i usmere pažnju na ono što govorite.

Osvetlite ono što je neizrečeno

Na platformi „Čuvam te” naglašavamo da je nasilje često rezultat neregulisanih emocija. Ako ignorišete napetost, ona će samo eskalirati.

“Vidim da je danas atmosfera drugačija i da je nešto među vama ostalo nerazjašnjeno. Hajde da odvojimo dva minuta da svi zajedno udahnemo duboko pre nego što pređemo na lekciju.”

Uvedite „Moždani predah” (Brain Break)

„Hajde da svi na trenutak odložimo olovke. Nađite u učionici tri predmeta plave boje i dva predmeta koja su drvena.” Ova brza vežba fokusa (grounding) prekida lanac negativnih misli i vraća ih u sadašnji trenutak.

Koristite „JA-poruke” umesto osude

Umesto „Vi ste nepodnošljivi!”, recite: „Osećam se frustrirano jer ne mogu da počnem sa lekcijom koju sam pripremio/la, a važno mi je da ovo savladate.” Ovo smanjuje defanzivnost kod učenika.

Zašto je ovo važno za prevenciju nasilja?

Kada nastavnik ostane pribran u napetoj situaciji, on učenicima šalje moćnu poruku: Konflikti se rešavaju regulacijom, a ne dominacijom. Škola koja primenjuje ove principe postaje okruženje u kojem nasilnik gubi „publiku”, a žrtva se oseća sigurno da potraži pomoć. Nastavnik koji može da kontroliše napetost i uznemirenost u odeljenju, zapravo je značajan zaštitni faktor za mentalno zdravlje svojih učenika.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.