Čitaj mi

Mentalno zdravlje u školama: Zašto je važno i kako možemo pomoći?

5. mart 2026.

Škola nije samo mesto za sticanje akademskog znanja; ona je ključno okruženje za emocionalni i socijalni razvoj dece i mladih. S obzirom na to da deca provode veliki deo svog vremena u obrazovnom sistemu, škola ima jedinstvenu priliku – i odgovornost – da podrži njihovo mentalno zdravlje.

Zašto je škola ključno mesto za podršku?

Mentalno zdravlje je neraskidivo povezano sa učenjem. Učenik koji se bori sa anksioznošću, depresijom ili efektima traume teško može da se fokusira na lekcije ili da ostvari dobar uspeh. Škola može poslužiti kao sigurna mreža koja prepoznaje probleme pre nego što isti dovedu do ozbiljnog psihološkog distresa i narušenog akademskog funkcionisanja, uz potencijalni rizik od razvoja poremećaja.

Kako prepoznati da nešto nije u redu?

Nastavnici i školsko osoblje često su prvi koji primete promene kod dece. Ključni znaci na koje treba obratiti pažnju su:

Akademski pad: Iznenadni pad ocena, izostajanje sa nastave ili gubitak motivacije.
Emocionalne promene: Čest plač, izlivi besa, preterana zabrinutost ili neobična povučenost.
Socijalna izolacija: Izbegavanje vršnjaka i povlačenje iz grupnih aktivnosti.
Fizički simptomi: Učestale žalbe na glavobolju ili bolove u stomaku, posebno pre kontrolnih zadataka ili važnih događaja.

Uloga škole: Od prevencije do intervencije

Priručnik ističe nekoliko nivoa podrške koju škole mogu pružiti:

Stvaranje pozitivne klime: Škola koja neguje uvažavanje, pripadnost i sigurnost deluje preventivno na pojavu mentalnih problema.
Razvijanje socijalno-emocionalnih veština: Učenje dece kako da prepoznaju svoja osećanja, rešavaju konflikte na nenasilan način i razvijaju empatiju.
Rano prepoznavanje: Edukacija nastavnika da prepoznaju suptilne promene u ponašanju učenika.
Saradnja sa roditeljima i stručnjacima: Škola služi kao most između porodice i zdravstvenih institucija kada je potrebna specijalizovana pomoć.

Kako reagovati?

Kada se primeti problem, važno je reagovati brzo i saosećajno. Prvi korak je uvek razgovor sa detetom u sigurnom okruženju, bez osuđivanja. Cilj nije postavljanje dijagnoze, već pružanje podrške i usmeravanje ka stručnoj pomoći ako je to potrebno.

Zaključak: Škola kao zajednica koja brine

Briga o mentalnom zdravlju u školama nije dodatni zadatak za nastavnike, već sastavni deo obrazovanja. Kada se deca osećaju emocionalno sigurno, njihov potencijal za učenje i razvoj postaje neograničen.

Podržimo mentalno zdravlje u školama — jer zdravi učenici danas postaju zadovoljni ljudi sutra.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.

Referenca:

Pejović Milovančević, M., Aleksić Hil, O. i Mitković Vončina, M. (ur.). (2024). Mentalno zdravlje u školama: zašto je važno, kako prepoznati probleme i kako reagovati. Beograd: Institut za mentalno zdravlje. ISBN 978-86-82277-76-7.