Povremene svađe su sasvim normalna pojava u svakom odnosu. U odnosu roditelja i dece, svađe između samih vršnjaka i slično. Međutim, u takvim momentima posebno moramo voditi računa na koji način se svađamo, odnosno šta sve govorimo tokom rasprave i da li se na kraju sve kockice slože, tačnije, kakav je krajnji ishod rasprave, pogotovu kada je reč o svađi i nesuglasicama među vršnjacima.
Zbog toga je reč "izvini" ključna!
Međutim, osim toga da li ćete se izviniti, važno je i kako to činite. Kada kažemo: "Izvini", to znači da nam je žao zbog određenih postupaka ili reči koje smo izrekli svom vršnjaku, roditelju, nastavniku. Tačnije, svesni smo svoje greške, svesni smo da smo povredili osećanja našeg vršnjaka, prijatelja, roditelja, nastavnika ili vaspitača, a to vam nije bilo ni na kraj pameti. Samo se u tom slučaju treba izviniti.
Međutim, reč "izvini" se može veoma lako zloupotrebiti. Znamo da je ona dokaz zrelosti i stabilnosti. Znamo da se treba izviniti kada pogrešimo. Ali, u stvari, mi to niti osećamo, niti mislimo. I zbog toga šaljemo sasvim pogrešnu poruku. Recimo, izvinjavamo se vršnjaku zbog neke izgovorene ružne reči, zbog gurkanja, štipkanja ili bilo kakvog verbalnog ili fizičkog uznemiravalja, a zapravo samo želimo što pre da završimo sa pričom koja nam dosađuje i na koju smo naterani da prisustvujemo i izvinimo se od strane roditelja/nastavnika/pedagoga/psihologa ili nekog od vršnjaka.
Iz upravo ovakvih razloga postavlja se pitanje kako se istinski izviniti vršnjaku koji je ostao povređen nakon nekih ružnih reči ili dela svog vršnjaka, odnosno izvršioca nasilja.
Na temu iskrenog izvinjenja u slučaju kada jedan vršnjak povredi sa namerom, ili bez namere, drugog vršnjaka govori psiholog Branka Mitrović Josipović koja objašnjava da se treba izviniti na najjednostavniji mogući način: "Izvini zato što sam to rekao, uradio..." I dodaje da je jako bitno da izvinjenje bude iskreno.
Na pitanje kako da se izvršilac nasilja izvini žrtvi vršnjačkog nasilja, ali i ostalim drugarima psiholog Branka Mitrović Josipović odgovara:
- Izvinjenje ne treba da bude forme radi, nego iskrena izjava koja sadrži izraze žaljenja ali i obećanje da se nasilje neće ponoviti. Restitucija je dobar način da situacija poboljša i da izvinjenje dobije svoju potvrdu u ponašanju.
Psiholog Branka Mitrović objašnjava iz ličnog iskustva u radu sa adolescentima da je izvinjenje izvršioca nasilja prema žrtvi nasilja iskreno i pravo, i da žrtva nasilja zna da se takvo delo više neće ponoviti onda kada nije iznuđeno i kada dete nije pod pritiskom, odnosno nije primorano da se izvini samo jer tako treba.
- Zato sa detetom treba obaviti iskren razgovor o onome što se desilo i ne terati ga da se izvinjava ukoliko to zaista ne želi - savetuje psiholog Branka Mitrović.
Psiholog Brankica Mitrović navodi da uvek treba raditi na razvoju empatije, na stavljanju deteta koje je izvršilac nasilja u cipele onoga koji je žrtva nasilja i na taj način mu ukazati koje su zapravo posledice takvog ponašanja.
Rastite i razvijajte se zajedno! Izvinite se svom vršnjaku jer samo zajedno možete uraditi mnogo, zdravi vršnjački odnosi razvijaju i rađaju zdrave i formirane osobe. Naučite kako da funkcionišete u zajednici i kako da jedni drugima na lep, prijateljski i pristojan način kažete i objasnite šta želite, šta vam smeta, šta vas povređuje u vršnjačkim odnosima kako bi ih gradili i uz njih se razvijali na pravi način.
Dakle, samo izvinjenje nije uvek dovoljno. Svako od vršnjaka mora biti spreman na empatiju, razumevanje i deljenje. To je ono što čini pravo prijateljstvo! Prijatelji su tu da dele i lepe, i manje lepe stvari, ali to je ono što prijatelji i drugarstvo čini i jača ličnost pri njenom formiranju.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.