Kako prepoznati vršnjačko nasilje?

Vršnjačko nasilje je ozbiljna i osetljiva tema koja izaziva zabrinutost kako roditelja tako i šire javnosti. Svakodnevno postajemo svedoci potrebe za sveobuhvatnim bavljenjem ovim problemom od nivoa porodice, preko škole ali i medija i celokupnog društva. Svi imamo odgovornost da o vršnjačkom nasilju znamo, govorimo i učestvujemo u adekvatnom bavljenju. I svačiji doprinos je važan.

Da bismo vršnjačko nasilje prepoznali, mi moramo biti upoznati šta se sve krije u tom klupku. Iako je većini ljudi prva asocijacija fizičko nasilje među vršnjacima, vršnjačko nasilje je značajno širi fenomen.

Ono obuhvata čitav spektar ponašanja, bilo fizičkih bilo verbalnih, koja za posledicu imaju povredu ili potencijalnu povredu deteta, njegovog razvoja i dostojanstva.

Vršnjačko nasilje ostavlja psihološke poteškoće na decu koja su izložena nasilju. Ako se detetu ne pomogne to može zauvek da obeleži ličnost deteta koje trpi nasilje. Deca postaju plašljiva, ne ide im se u školu, slabije uče, tužna su, nisu raspoložena za druženje, imaju nisko samopoštovanje, osećaje patnje, ljutnje i samosažaljenja. Zato je bitno da ovakav problem prepoznamo na vreme i suočimo se sa njim.

Na temu kako prepoznati vršnjačko nasilje i koji su prvi znaci koji ukazuju na to da je detetu neophodna pomoć nastavnika, roditelja, vršnjaka ili starije osobe od poverenja, razgovarali smo sa psihologom, psihoterapeutom integrativne psihodinamske terapije Marinom Nadejin.

Doktorka Nadejin na samom početku navodi da je, kako bi se precizno odgovorilo na ovo pitanje, neophodno napraviti razliku između agresivnog i nasilnog ponašanja.

- Agresivnost je deo našeg evolutivnog nasleđa koja nam je omogućila zaštitu i opstanak. Konstruktivna agresivnost nam omogućava životnu probojnost i obrasce ponašanja vezane za promociju sebe i sopstvenih potreba - objašnjava dr Nadejin.

- Drugarsko zadirkivanje, nesporazumi, slučajno nanošenje bola, čak i agresivno rešavanje sukoba između vršnjaka iste moći nisu nasilje. Svako guranje, zadirkivanje i vređanje, ma kako neprijatno bilo ne može se definisati kao nasilje. Naravno, i na agresivno ponašanje škola i roditelji moraju da reaguju i poučavaju decu obrascima konstruktivnog rešavanja sukoba. Deca mogu da nauče da kontrolišu svoje agresivno ponašanje - dodaje dr Nadejin.

Doktorka Nadejin objašnjava da mnogi psiholozi smatraju da je najoptimalniji period za to predškolski uzrast, iako se i kasnije vrlo uspešno može raditi na korigovanju agresivnog ponašanja i usvajanju konstruktuvne asertivne komunikacije.

Sa druge strane, dr Nadejin objašnjava da je nasilje destruktivna agresivnost koja ima za cilj nanošenje bola drugoj osobi i dodaje da kod nasilja nema univerzalnih pravila, svaka situacija je jedinstvena, te da je neophodno dobro utvditi sve činjenice.

- Možemo reći da su kriterijumi za procenu da li je agresivno ponašanje u isti mah i nasilno sledeći: da li je postojala namera, da li je u pitanju neravnoteža moći, da li se ponašanje ponavlja i da li je suština nasilja bila nanošenje bola ili ugrožavanje zdravlja - navodi dr Nadejin.

- Ako se grubo i agresivno ponašanje ponavlja, traje duže vreme, ima sličan sadržaj ili oblik, usmereno je na istu osobu uz nameru da se povredi možemo biti uvereni da je reč o nasilnom ponašanju - objašnjava ona.

Kao sam zaključak na temu kako prepoznati vršnjačko nasilje, psiholog Marina Nadejin objašnjava da je izuzetno važno da se bez odlaganja reaguje i na nasilno i na agresivno ponašanje jer nasilno ponašanje ne prolazi samo od sebe i ignorisanjem možemo samo intenzivirati problem.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.