Свако родитељско "не", било вербално или невербално, израз је постављене границе. Верујемо да ћемо се сви сложити да су границе неопходне; ипак, многи родитељи се муче са одлучивањем где да их поставе. Кад постајемо престроги, а кад смо преблаги? Хоће ли нам деца бити претерано размажена? Хоће ли нас се бојати?
О томе како детету поставити границе, на један здрав, исправан и разуман начин, шта се сме, колико се сме и докле се сме, разговарали смо са школским педагогом Јеленом Јовић.
Она објашњава да, када говоримо о васпитању деце, једна од најчешћих дилема на коју одрасли наилазе јесте како детету поставити јасне границе у понашању, односно како их научити који су облици понашања пожељни и прихватљиви, а које треба неутралисати и искључити.
- Веома је важно да родитељи у комуникацији са децом буду јасни и доследни. Дакле, уколико договоре одређена правила понашања, потребно је да буду истрајни у договору и да прате и усмеравају дететово понашање од почетка до краја. Родитељи су главни узорни модели својој деци. Деца се угледају на њих и на њихово понашање. Зато је неизмерно важно да они пре свега добрим личним примером воде и усмеравају децу.
И родитељи и деца су на правом путу када заједно граде границе, када деца имају могућност да партиципирају и одлучују о стварима које их се тичу.
- Када се уважавају њихове мисли и осећања. Уколико одрасли деци не дозвољавају одређена понашања потребно је да им јасно образложе због чега је то тако и због чега су одређене ствари лоше. Границе се не успостављају и не граде "преко ноћи". Потребна је пре свега обострана велика љубав, пажња и разумевање да би се успоставиле одговарајуће границе – објашњава Јовић.
Када је реч о томе да ли родитељи претерују, када треба да попусте, а када да буду строги, пeдагог објашњава да родитељи из бриге и љубави коју имају према деци могу бити и превише заштитнички настројени. Стога је веома важно да ослушкују децу и стално разговарају са њима.
- Кључ је у двосмерној и константој комуникацији коју родитељи треба да негују са својом децом. Данас, у ери дигиталне технологије, сви много више времена проводимо за рачунаром и на мобилним телефонима. Породице се и даље увече окупљају у дневној соби, али уместо разговора често свако гледа у свој телефон. Важно је да родитељи свакодневно разговарају са децом после школе и граде са њима, пре свега, пријатељски однос. Уколико осете да деца не прихватају одређене обрасце потребно је да им додатно објасне због чега нешто смеју, а нешто не. Кључно је да сваки образац поткрепе личним примером, јер деца се пре свега угледају на своје родитеље.
Када родитељи наметну границе без разговора са децом, а на питање „зашто?“ одговарају са „зато што тако мора“ или „зато што ја тако кажем“, то код деце може проузроковати отпор и негодовање.
- Такође, уколико деца виде да њима није дозвољено нешто што јесте њиховим пријатељима и вршњацима логично је за очекивати да то може да проузрокује отпор код њих. Потребно је да се родитељ стави у ципеле детета и из тог положаја му објасни зашто нешто сме, а нешто не. Стога је од изузетне важности да родитељи у односу са својом децом буду јасни, стрпљиви и топли - саветује педагог.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.