Како разговарати са децом о осећањима?

Разговарати о осећањима звучи једноставно, али заправо може бити прилично тешко. Често претпостављамо да ће се ова вештина развијати природно. Међутим, доста деце треба пуно вежбе да би им постало пријатно да разговарају о томе како се осећају. У тексту наводимо неколико начина како помоћи детету да користи језик емоција.

Коришћење речи како би описали властите љутње, туге или срећу може помоћи деци да боље разумеју своја емоционална стања. Препознавање и именовање осећања, као и разговор о осећањима води бољем ношењу са њима. Да бисте помогли свом детету, наведите своја осећања у вези неке ситуације и помозите му да оно именује своја око те исте ситуације.

Ако ваше дете није навикло да говори како се осећа, помозите му да опише и означи своја осећања. Када се осете љуто и чују себе како кажу да се осећају љуто, почеће да повезују осећање и име тог осећања. Након што се ове везе, измедју осећања и именовања, понове, ваше дете ће лакше моћи да каже шта осећа. Након што означите осећање, подстакните их да вежбају препознавање осећања. На пример, када препознате љутњу можете детету рећи „Изгледаш као да си љут јер се мрштиш и тапкаш ногама.“

За додатну вежбу у разговору о осећањима може бити од помоћи означавање како се осећају ликови из књига или филмова, деца то могу схватати као игру. На пример: "Вини Пу изгледа као да су његова осећања повређена, шта мислиш, како се он осећа?". Затим: „Тигар изгледа као да му је неугодно, глава му је спуштена, а образи црвени. Шта ћемо сада?"

Деца ће користити језик осећања у тренутку када се од њих то затражи. Уместо да постављате општа питања, покушајте да поставите специфична питања оријентисана на осећања, нпр. замените: „Какав ти је био дан?“, са „Испричај ми нешто због чега си данас био/ла срецћна или поносна“ или „Шта те је данас забринуло?“

Подстакните децу да повежу осећање и узрок у целој реченици. Уместо: „Математика је глупа“, понудите детету реченицу: „Бринеш се због сутрашњег теста из математике“

Једнако је важно разговарати о осећањима среће као и о осећањима туге или бриге. Како ваше дете наставља да вежба, рашће и способност да користи речи за сложенија осећања- попут фрустрација, понос, разочарање и забринутост.

Тешко је не укључити се у решавање проблема деце. Чим кажу да им се нпр. воз заглавио на прузи, желите да им помогнете да га извуку. Уместо тога, искористите такве ситуације да им помогнете да препознају своја осећања и науче како да се носе са њима. Можете му рећи „Да, то је фрустрирајуц́е када покушаваш нешто да урадиш, а то не успева. Шта можемо да покушамо сада? “

Оснаживање детета да каже како се осећа и разуме да је у реду да се тако осећа један је од најбољих начина на који га можете припремити за тешке животне ситуације.

Стварањем емоционалног речника, резимирањем и вежбањем разговора о осећањима детета, рашће његова способност да препозна како се осећа и биће у стању да вам то саопшти. Како дете бива старије, ово ће му помоци да решава тешке ситуације.

Важно је да се деци пренесе порука да су сва осећања дозвољена. Не треба подстицати потискивање неких осећања или их забрањивати. Не постоје добра и лоша осећања, већ пријатна и непријатна која могу бити изражена на примерен и непримерен начин. Из осећања, пријатних и непријатних,  деца (па и одрасли) уче о себи и другима те је битно стварати климу у којој дете осећа да може изразити све што осећа. Важно је охрабривати дете се изрази, а за родитеље да буду спремни да прихвате дечије емоције, ма какве оне биле.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.