Да ли су специјална одељења за децу са посебним потребама добра или лоша пракса?

Наставници играју најважнију улогу у пружању квалитетног образовања за сву децу.

Свуда у свету, наставници су посвећени томе да свој деци обезбеде остварење права на образовање. Иако многи наставници раде у тешким условима (велика одељења, неодговарајућа инфраструктура, недостатак основног наставног и образовног материјала, велики број изостанака деце са наставе, нефлексибилне политике и наставни планови и програми, ниске плате, итд), они напорно раде како би задовољили потребе свих ученика у својим школама.

Упркос напорима које улажу креатори политике, директори и наставници, многа деца и даље немају наставнике са одговарајућим образовањем и подршком који су им потребни како би одговорили на потребе деце.

УНЕСКО је проценио да је 1,6 милиона наставника широм света потребно за пружање универзалног основног образовања до 2015. године.

Постоји реалан ризик од тога да ће под притиском да се повећа број наставника у веома кратком року, квалитет усавршавања наставника опасти. Инклузивно образовање се може сматрати луксузом или одговорношћу стручњака, али инклузивно образовање је од кључног значаја како би се свој деци обезбедило да имају приступ квалитетном образовању.

Добро образовани, подржани и мотивисани наставници утичу на упис, учешће и постигнућа све деце, а посебно деце са сметњама у развоју којима су потребни додатни подстицаји и подршка како би имали приступ школи и остали у њој.

Инклузивно образовање је дакле, динамичан процес који захтева сталну подршку и професионални развој наставника. Инклузивно образовање не подразумева само прилагођавања унутар учионице. То је процес сталног сагледавања и самовредновања, унутар целе школске заједнице, препрека са којима се деца могу сусрести у приступању квалитетном образовању и процес сагледавања начина за уклањање тих препрека.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.