Ефикаснији рад наставника у 22 савета

Живимо у свету где је вршњачко насиље све заступљеније у скоро свим аспектима живота наших најмлађих, а постајемо посебно осетљиви када је реч баш о њима, о најмлађима.

Велика одговорност је на родитељима када је реч о превенцији и спречавању вршњачког насиља, али све више се говори и о одговорности школе и образовног система.

Шта наставници и професори могу да учине када је реч о спречавању вршњачког насиља? Да ли су они важан фактор у целокупном процесу превенције? И како да наставници пруже помоћ деци које су жртве насиља, али и како да спрече да уопште дође до насиља у школи?

Објашњење, као и савете за наставнике на ову тему дала је психолог Силвиа Радић.

Психолог Силвиа Радић објашњава да брзе и ефикасне мере, када је реч о предузимању одређених поступака наставника у спречавању вршњачког насиља, не постоје, јер насиље иако се дешава у школама није генерисано у њима. Али, то не значи да су школе немоћне и да не треба да одржавају здраве вредности и циљеве који су у најбољем интересу деце. Према насиљу се мора имати нулта толеранција. 

Силвиа Радић, психолог, према свом досадашњем искуству кроз рад са децом наводи пар савеза који би могли бити од помоћи свим наставницима, у свим школама, како да брже, ефикасније, уз поверење и емпатију приђу ученику који има проблем и покушају да га заједно реше.

• Можда сте ви једина одрасла особа у животу ученика која га није изневерила.
• Када Вам се дете отвори, процените да ли је следеће што треба да урадите упућивање на психолога. Има наставника који се несебично дају, али је важно да увек мислите о томе шта је у најбољем интересу детета.
• Разговарајте са ученицима о могућим конструктивним начинима решавања проблема, питајте их какво је њихово мишљење - не испоручујте им одмах готова решења, критичко мишљење се развија кроз дијалог и аргументе, а дете које има критички однос према информацијама имаће већи капацитет за процену својих и туђих поступака - ниједан час није изгубљен ако одвојите време за разговор.
• Ваннаставне активности - то је прилика да се ученици опробају и/или докажу у нечему што није за оцену, посебно је важно за ученике који немају високо школско постигнуће или/и често изостају са наставе. Често се "замрзне" позиција ученика у одељењу према оценама, добром или лошем почетку, према отворености/затворености, те се ионако ниско самопоуздање код неких још више уздрма. Ваннаставне активности пружају прилику да се друже, неки стекну првог доброг друга, а све у конструктивној безбедној средини.
• Укључите родитеље, не само кад се појави проблем, зовите родитеље да погледају приредбу, представу, да заједно са ученицима, својом децом, учествују у некој активности.
• Пратите напредовање ученика, али не у односу на друге већ у односу на себе. Увек то истакните пред осталим ученицима.
• Ученик који се врпољи, нема концентрацију, скреће пажњу на себе - обратите пажњу, попричајте с њим после часа.

• Ученик који је ћутљив, послушан , "невидљив"- обратите пажњу, попричајте са њим.
• Све више има усамљене деце, подстичите дружење и емпатију. На часовима одељењског старешине, на огледним и угледним часовима, ваннаставним активностима.
• Негујте толеранцију кроз примере, у сваком предмету се може наћи тема за разговор о толеранцији, поштовању и уважавању, емпатији и другарству.
• Не стављајте проблеме и конфликте под тепих, они су саставни део живота. Постају све већи када се не решавају.
• Покажите ученицима да можете и ви да се извините када погрешите, цениће то и бићете им ближи.
• Не судите и не етикетирајте ученике, критикујте искључиво понашање.
• Будите чврсти, доследни и топли - ни попустљиви, ни ригидни контролори.
• Учитељи и наставници у основним школама: Важно је да ученици имају функционално знање а не гомилу информација и странице, и странице домаћих задатака; Школа треба да буди сазнајну радозналост, вољу и жељу за учењем и дружењем; Уместо да раде после школе још два сата домаће задатке, деца треба да проведу време напољу, да трче, да се играју, да се смеју, да имају заједничко релаксирано време са породицом.
• Трудите се да не будете попустљиви према лошем понашању одличног ученика. Деци је важна праведност као и нама одраслима.
• Када чујете, видите, посумњате или приметите било шта у школи што би се могло окарактерисати као облик насиља, занемаривања, било да је психичко-емоционално, физичко, социјално, сексуално, дигитално насиље, одмах обавестите директора, психолога, педагога школе и/или чланове Тима за насиље.
• Деца која су већ трпела неки облик насиља у претходним разредима или претходној школи су посебно осетљива. За њих је нова школска година истовремено шанса за престанак и опасност за наставак насиља које може дуго бити невидљиво, посебно емоционално, њима је потребна подршка и охрабрење, као и безбедна средина.
• Не сме се толерисати насиље! Ако окренете главу, дајете ветар у леђа управо даљем насиљу.
• Често је механизам и динамика насиља код деце следећа: негативне, тешке емоције преплављују дете, не уме да се носи са њима, осећа бес, страх, тугу и излива, пројектује негативно у "погодног другог" - "жртвено јагње"- то је обично дете које је физички слабије, повученије и по нечему различито. Агресивно понашање према том детету прибавља осећање моћи и супериорности код оног које врши насиље, те секундарно осећање вредности, на рачун понижења другог, успостављање контроле над другим.
• Дигитално насиље није ништа мање агресивно ни слабије по свом дугорочном утицају на жртву насиља. Реагујте на свако дигитално насиље.
• СОС телефон за пријаву насиља треба да буде на видном месту у школи, одељењске старешине, психолози у школи треба да упуте децу и родитеље на могућност позива СОС телефона и са протоколом о поступању у случају насиља

- Важно је и охрабрити децу кроз трибуне, предавања, едукативне филмове, радионице да о проблему проговоре али увек водити рачуна о осетљивости проблема - да се дете у улози жртве не ретрауматизује изношењем свог проблема пред другима. Дакле, о теми причати у групи, а о појединачном случају, насамо са дететом. О даљим мерама које ће се предузимати треба да договара тим уз обавезну консултацију психолога и педагога - додаје психолог Силвиа Радић за крај.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.