Интервју са министарком правде Мајом Поповић

Са министарком правде Мајом Поповић, разговарали смо о законима Републике Србије који штите децу од различитих облика насиља, као и о значају платформе „Чувам те“ у спречавању насиља.

Kоји су основни закони у Србији који штите децу од насиља, злостављања и занемаривања и на који начин?

Нормативни оквир Републике Србије по питању заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања обилује низом прописа. Као најважније, неопходно је поменути Кривични законик, Закон о спречавању насиља у породици, Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, али и Посебан протокол о поступању правосудних органа у заштити малолетних лица од злостављања и занемаривања.

Када је реч о Кривичном законику, деца су у својству оштећених заштићена прописивањем кривичних дела против брака и породице, у која спадају и кривично дело насиље у породици (члан 194. став 3.) и кривично дело запуштање и злостављање малолетног лица (члан 193.). Децу, као посебну категорију оштећених, препознаје и посебна глава Кривичног законика у којој су наведена кривична дела против полне слободе (од члан178. до 185б). Изменама и допунама Кривичног законика, пооштрене су казне запрећене за поједина кривична дела, па суд не може условно отпустити осуђеног за следећа кривична дела, уколико су учињена на штету деце: силовање (члан 178. став 4.), обљуба над немоћним лицем (члан 179. став 3.), обљуба са дететом (члан 180. став 3) и обљуба злоупотребом положаја (члан 181. став 5.).  Такође, поред до сада предвиђене казне затвора од најмање десет година затвора, алтернативно је предвиђена и казна доживотног затвора. Тиме је деци, као најосетљивијој категорији становништва, под претњом строжег кажњавања учиниоца, пружена додатна заштита.

Истовремено, Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима прописује посебне мере које се спроводе према учиниоцима кривичних дела против полне слободе извршених према малолетним лицима.  Његова сврха је да се учиниоци спрече да врше ова дела, а специфичан је по томе што се учиниоцу кривичног дела предвиђеног овим законом не може ублажити казна, нити се лице осуђено на казну затвора може условно отпустити. Уједно, кривично гоњење и извршење казне за кривична дела предвиђена овим законом не застаревају ако су извршена према малолетним лицима. Закон у ширем смислу има и превентивну функцију, јер прописује и правне последице осуде које наступају даном правноснажности пресуде, те предвиђа и посебну евиденцију о лицима осуђеним за кривична дела која су њиме предвиђена.

Са аспекта процесне заштите малолетних лица у кривичним поступцима, свакако су значајне и одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Наиме, према оштећеном који је малолетно лице поступа се на посебан начин, те се током поступка води рачуна о његовом узрасту, својствима личности, образовању и приликама у којима живи, а посебно се настоји да се избегну могуће штетне последице поступка по његову личност и развој. С обзиром на то, закон предвиђа да ће се саслушање малолетних лица обавити уз помоћ психолога, педагога или другог стручног лица, истовремено ограничавајући број могућих саслушања, са одређеним изузецима. Такође, ако с обзиром на особености кривичног дела и својства личности малолетног лица, судија ће када оцени да је то потребно, наредити да се малолетно лице саслушава употребом техничких средстава за пренос слике и звука, а саслушање се спроводи без присуства странака и других учесника поступка, у просторији у којој се сведок налази, тако да му странке и лица која на то имају право, питања постављају посредством судије, психолога, педагога, социјалног радника или другог стручног лица. Малолетно лице, као оштећени, мора имати пуномоћника од првог саслушања окривљеног.

Како би правосудни органи кривични поступак учинили што мање трауматизујућим искуством за малолетна лица, свакако је значајан и Посебан протокол о поступању правосудних органа у заштити малолетних лица од злостављања и занемаривања, који нуди низ практичних упутства и савета носиоцима правосудних функција о томе како да приступе малолетном лицу и ток испитивања прилагоде његовом узрасту, реакцијама и потребама.

Пре четири године је почела примена Закона о спречавању насиља у породици којим је нормативни оквир за сузбијање породичног насиља значајно унапређен. Kолико је овај закон значајан за заштиту деце која су директно или индиректно изложена насиљу?

Закон о спречавању насиља у породици пружа додатну заштиту деци. Наиме, овим законом је предвиђена могућност изрицања и продужења хитних мера заштите не само  у односу на децу која су изложена насиљу у породици, већ и у односу на децу која су у непосредној опасности од насиља у породици.

Истовремено, међу таксативно прописаним кривичним делима у члану 4. ставу 1. овог закона, наводе се и кривична дела у којима се као пасивни субјекти појављују деца и малолетници. С обзиром да је реч о комплексним кривичним делима, неопходан је мултисекторски приступ који се огледа кроз рад група за координацију и сарадњу које су образоване на подручју сваког основног јавног тужилаштва у Републици Србији. У њихов рад се по потреби укључују и представници здравствене и образовно-васпитне установе, као и представници организација цивилног друштва које пружају подршку деци. Ове групе израђују индивидуалне планове заштите и подршке, који се у случају ових кривичих дела односе првенствено на жртву, али и на чланове њене породице којима је потребна подршка.  Примера ради, од септембра 2018. године до новембра  2021. године,  утврђено је да су судови у Репулици Србији продужили хитну меру према пунолетним учиниоцима у циљу заштите малолетних лица (жртава) у 3.696 случајева.

Kолики значај национална платформа за превенцију насиља које укључује децу "Чувам те" има у спречавању свих облика насиља које укључује децу, али и у самом процесу пријаве насиља?

Платформа „Чувам те“ представља добар приступ управо због мултисекторског основа на коме почива. Њеним успостављањем, сви актери насиља добијају једну, лако доступну тачку за пријављивање проблема, растерећену од форме и познавања поступка и надлежност органа коме пријава треба да буде поднесена, јер се терет процедуре за покретање одговарајућег поступка пребацује на државне органе, док са друге, државни органи организовани у тимове за тријажу имају јасан и свеобухватан увид у цолокупну ситуацију, који, уз њихову непосредну сарадњу и правовремену координацију, подиже пружање заштите на највиши ниво.

Пријаву путем ове платформе обавезно подноси установа у којој се насиље догодило или која изражава сумњу да је насиље извршено, али путем ове платформе, пријаву може поднети лице над којим се врши насиље, као и друго лице које има сазнања о извршеном насиљу потпуно анонимно.

Поред пријава које могу иницирати покретање поступка пред надлежним органима, ова платформа представља и јединствено место за пружање савета у вези са безбедношћу и заштитом деце чиме се превенира и спречава потенцијално насиље.

Платформа „Чувам те“ повезује све надлежне институције за борбу против насиља над децом. Kолико је овај вид међусекторске сарадње значајан у превенцији насиља које укључује децу?

Платформа „Чувам те“ представља добар приступ управо због мултисекторског основа на ком се заснива.

Протоколом о пружању међусекторских услуга, које је потписало осам министара различитих ресора, установљава се обавеза формирања Тимова за тријажу које ће чинити професионална лица чији задатак је да заједнички анализирају пријаве које се врше путем Платформе и прослеђују их надлежним органима и установама у складу са важећим прописима, водећи рачуна о врсти угрожености права и интереса детета.

Овакав приступ, односно на овакав начин реализована међусекторка сарадња обезбеђује највиши ниво професионалног поступања, координације и правовременог реаговања, чиме се нормама и средствима која су установљена у циљу заштите од насиља даје највећа вредност и примена.

Да ли Министарство правде има наредне планове/законе за додатно унапређење заштите деце од различитих видова насиља?

Министарство правде Републике Србије настоји да унапреди положај деце и заштити их од свих видова насиља и на овом пољу предузима бројне активности. Наиме, Министарство правде је у мају 2021. године образовало Радну групу за анализу ефективности кривичноправног система, у циљу идентификовања и отклањања његових слабости и недостатака, као и израду радног текста Закона о изменама и допунама Кривичног законика.  Радна група разматра све поднете иницијативе за измене и допуне Кривичног законика, укључујући и иницијативе које се односе на измене и допуне одређених чланова Кривичног законика у вези са кривичноправном заштитом малолетних лица. У јуну 2021. године, образована је Радна група за израду радног текста Закона о изменама и допунама Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, у циљу преиспитивања врста и система кривичних санкција за малолетнике, посебних обавеза, нових васпитних налога, као и усклађивања са одредбама Законика о кривичном поступку, директивама Европске уније и другим међународним документима. Такође, већ почетком следеће године, планирано је и реализовање нових семинара са циљем мултисекторског повезивања на локалном нивоу, а све у циљу унапређења поступања свих надлежних државних органа и установа и пружања додатне заштите  деци, као групи посебно осетљивих жртава.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.