Искуство психолога-педагога из праксе: Како уз помоћ „лилихипа“ објаснити родитељима став школе о вршњачком насиљу?

Школски психолог-педагог и саветник, спољни сарадник за заштиту од насиља Гордана Марковић-Сакић из ОШ "Анта Богићевић" у Лозници је објаснила како родитеље упознати са „Правилником о протоколу  поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање“ на врло занимљив начин.

Суочавајући се са проблемом вршњачког насиља покушали смо да на нешто другачији начин организујемо родитељски састанак и поразговарамо са родитељима о овој теми. Општи циљ нам је био усаглашавање ставова родитеља и школе према насиљу и упознавање са адекватним поступањима у случајевима насиља. Конкретнији циљеви које смо поставили били су: да разликују појам насиља и агресивности код деце, знају шта школа подразумева под насиљем и како дефинише нивое насиља, да уоче основне узроке насилног понашања код деце и могу да препознају одређене промене понашања код свог детета које указују на могуће насилно понашање детета или да оно трпи насиље. Овај родитељски састанак смо реализовали са родитељима ученика IV и V разреда, али је  применљиво у свим разредима основне школе.

За сваког родитеља је био припремљен "лилихип"-дрвени штапић, на коме је на врху помоћу колаж папира налепљен црвени круг а са друге стране зелени круг. Родитељи су имали задатак да на прочитану тврдњу са презентације окрену црвени део ("не слажем се са тврдњом", "тврдња није тачна") или зелени део ("слажем се са тврдњом", "тврдња је тачна"). На самом почетку само се даје ово упутство, наравно уз проверу да ли су добро разумели. Желели смо да на овај начин видимо какви су ставови и мишљења  родитеља пре упознавања са законском регулативом, а такође и да родитељи размене своја искуства и "чују" једни друге.

Тврдње се читају једна по једна, родитељи окрећу боју "лилихипа" у зависности од тога да ли мисле да је тврдња тачна или не. Уколико постоје различита мишљења ( а постојала су за преко 50% тврдњи ) развијала се дискусија. Неко од родитеља образлаже зашто сматра да тврдња није тачна (ако се тако изјаснио), а други, зашто мисли да је тврдња тачна (уколико се тако изјаснио). Водитељ усмерава дискусију и покушава да дефинише заједнички став. Навешћемо овде тврдње које смо презентовали родитељима (већи број тврдњи је узет из приручника "Школа без насиља"- приручник за родитеље):

1. Најчешће карактеристике "детета жртве" су: воли да противуречи, често се не слаже са мишљењем друге деце, воли да буде у "центру пажње "...
2. "Дете жртва" најчешће има доста пријатеља, јер је толерантан и благ.
3. Агресивно понашање је када дете има тенденцију да физички повреди друго дете, да га понизи, изложи непријатној ситуацији..
4. Дете које је потенцијална "жртва насиља" друга деца често карактеришу као тужибабу, односно да све пријављује одељенском старешини .
5. "Деца жртве" су често склона усмеравању агресије према себи.
6. Добро је да као родитељ прво питам дете : "Чиме си изазвао такву реакцију?"
7. Као родитељ треба да саветујем дете да игнорише насиље.
8. Насиље је када дете реагује импулсивно, лупи руком о сто и бесни без видиљивог разлога .
9. Родитељи су део унутрашње заштитне мреже школе за борбу против насиља.
10. Као један од првих корака родитељ детета које је извршило насиље треба да позове родитеље детета "жртве".
11. Ако као родитељ врло јако изражавам своје згражање и чуђење дужи временски период над поступком свог детета, њему ће бити јасније колико је то лоше.
12. Треба да посаветујем дете да и оно врати ономе ко га је ударио, јер ако не реагује на тај начин друга деца ће схватити да га увек могу тући без неких већих последица.
13. Када саслушам своје дете, саветоваћу га : "све ће бити у реду, ти ћеш то лако превазићи ..."
14. Родитељ може највише да помогне свом детету у случају насиља.
15. "Бежи од мене, не волим те више. Срам те било" - добра реченица родитеља којом јасно ставља до знања детету колико је то лоше што је урадио-ла.
16. 16. "Ове недеље нема тренинга" - за почетак је то казна за то што си урадио-ла.
17. 17. "Ове недеље заједно перемо ауто, идемо у куповину, идемо код пријатеља, заједно играмо игрицу, заједно гледамо ТВ, заједно гледамо утакмицу...
18. 18. Родитељ каже : "Тужан сам због свега што се данас догодило. Љути ме што не можеш да се исконтролишеш у неким ситуацијама..."
19. 19. Често кажем детету: "Баш ти трапав! Као да имаш две леве руке! Говориш глупости! Ужасно си безобразан и неваспитан!
20. 20. Да ли кажемо детету " Извини што сам био груб. Нервозан сам, имам пуно посла. Можеш ли ми опростити? "
21. 21. И на крају, најчешће кажемо детету " Што си тражио то си добио. Нема телефона, ни рачунара 2 недеље. Па ваљда ћеш нешто схватити !

Изузетно корисна дискусија се развила око већег броја ових тврдњи. Родитељи су били у прилици  да увиде, колико они као родитељи,  врло често имају различите васпитне ставове и колико је важно кориговати неке од њих, како би се њихово дете боље сналазило у оваквим ситуацијама.

Након ове активности,  водитељ је припремио кратку презентацију "Правилника о протоколу  поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање" и изводе из школског Правилника о васпитно дисциплинској одговорности,  која се односе на права и обавезе родитеља. Водили смо дискусију о томе у чему се школа и породица морају усагласити када је у питању насилно понашање детета (да се свако насилно понашање кажњава, коме се обратити у случају насиља...).

Завршна евалуација ове активности може се комбиновати са кратким упитником за родитеље о њиховим искуствима о присуству насиља у школи. Наша евалуација је показала да је родитељима ова активност била корисна, применљива, да је било интересантно, динамично, да је било доста дилема...                                                  

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.