Kако да наставници препознају да дете са сметњама у развоју трпи неки вид вршњачког насиља?

Деца са сметњама у развоју су апсолутно једнака и уживају иста права, али и исте, можда чак и веће пробелеме од својих осталих вршњака.

Хтели ми то да признамо, или не, хтели ми да се суочимо са тим, или не, и они знају шта је вршњачко насиље и теже пролазе кроз цео процес трауме и опоравка од исте.

Сами најчешће не могу да препознају, понекад чак и да пријаве да трпе неки вид насиља где највећу улогу и помоћ преузимају наставници/психолози/педагози/родитељи...

Са Сузаном Миковић мастер дефектологом и породичним терапеутом разговарали смо на тему како да наставници препознају да деца са сметњама у развоју трпе неки вид вршњачког насиља.

- Деца са сметњама у развоју имају исте развојне потребе као и друга деца што значи да имају исте и образовне потребе. Пред наставницима који их подучавају је задатак који захтева прилагођавање наставног процеса и садржаја индивидуалним могућностима и специфичностима детета - објашњава Миковић и додаје:

- Тај задатак неретко није лак, јер поред поседовања стручних знања о неопходној подршци детету са сметњама у развоју, потребно је развијање и поседовање одређених вештина и услови окружења, у ком се одвија настава, како би наставник могао адекватно  да се посвети образовним потребама детета са сметњама у развоју.

Од круцијалног значаја јесу тимски рад и сарадња на нивоу наставника који су у непосредном раду са дететом, родитељима, стручним сарадницима попут дефектолога, логопеда, психолога, педагога, социјалног радника и по потреби специјалиста из области медицине.

- За свако дете са сметњама у развоју током школовања је неопходна тимска процена и планирање подршке а која се односи на образовни план и програм, корективне психомоторне и говорне вежбе као и психо-социјална подршка и детету и породици - објашњава Миковић.

Информације које наставници запажају у свакодневном раду са децом и размењују међусобно, са родитељима и члановима тима, али и обрнуто, су од непроцењивог значаја за подстицање сазнајног и социоемоционалног развоја и могу бити окосница подршке која ће детету бити подстицај и стимулација да оствари своје потенцијале.

Из овог стручног објашњења може се извући само један закључак, а то је да је образовање, директан приступ наставника детету и учењем детета одређеним вештинама у комуникацији једино решење и излаз, као и помоћ из сваке ситуације са вршњачким насиљем кроз које дете пролази, али и једини начин да наставник препозна да дете пролази кроз неки вид вршњачког насиља.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.