Доктор Роберто Грујичић са Института за ментално здравље је објаснио на који начин можемо да препознамо анксиозност код деце.
- Анксиозност је врло често удружена са депресивношћу тако да су то врло често измешане слике како и код одраслих тако и код деце. Оно што обележава анксиозност код мале деце је управо ова промена у понашању где деца почињу да избегавају ствари, дакле, траже већу утеху у родитељима, имају неке врсте избегавајућег понашања које до тад нису развијали, рецимо избегавају велике гужве, места на којима се окупља много људи, избегавају ствари које их плаше. Рецимо, имамо децу, врло често децу са неким специфичним фобијама као што су страх од животиња, страх од змија, страх од неких временских непогода, страх од крви и онда могу да почињу да избегавају све ситуације које би потенцијално довеле до сусрета са тим, да кажем стимулусима који су неповољни за њих – истакао је др Грујичић и додао:
- То је једна ствар, а друга ствар када говоримо о адолесцентима, односно мислим углавном на децу 13+ година, ту се некако више приближавамо психијатријској симптоматологији која је карактеристична и за одрасли узраст, тако да нас они некако, ти симптоми више подсећају на симптоме код одраслих, а мислим да негде и сви знамо како изгледа анксиозна старија особа. Имамо класичне, што ми кажемо, телесне знакове то су дрхтање гласа, знојење дланова, прекомерно знојење испод пазуха, страх да се говори пред великом групом људи итд... Све, наравно, зависи од врсте поремећаја који се јавља код деце.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.