Вршњачко насиље је проблем са којим се удружено морају борити сви, како породица тако и актери образовног система. Како родитељи учествују у превенцији вршњачког насиља, а који су задаци школе, прочитајте у овом тексту.
Вршњачко насиље је нежељено, агресивно понашање међу децом школског узраста које се временом понавља или има потенцијал да се понавља. Вршњачко насиље укључује поступке попут претњи, оговарања, физичких или вербалних напада и намерног искључивања некога из групе. Данас често користимо реч буллyинг, која значи малтретирање, шиканирање, силеџијство, злостављање.
Најчешћи облици вршњачког насиља су:
Насиље се може одвијати у школи, на путу до школе, на школским догађајима, било да су то приредбе, такмичења или спортске активности.
Превентива вршњачког насиља лежи у комуникацији и сарадњи између родитеља и наставника. Едукацијом родитеља, школског особља, деце па и самог друштва може се спречити вршњачко насиље. Постоје различите стратегије за спречавање вршњачког насиља, али је првенствено важно препознати факторе ризика, па тек онда применити неке од стратегија сузбијања вршњачког насиља. Изграђен критички став према вршњачком насиљу и отворена комуникација између ученика, породице и наставника, може допринети његовом спречавању.
Према Питеру Смиту, аутору књиге Психологија вршњачког насиља, оно што родитељи могу да учине у превенцији и препознавању вршњачког насиља огледа се у обезбедјивању сигурног окружења за своју децу, праћењу знакова да ли је дете изложено вршњачком насиљу и пружању подршке уколико им се оно повери. Родитељи би требало да сарадјују са школом и буду укључени у програме за сузбијање насиља.
Родитељи, са својом децом изградите однос у коме се отворено и искрено разговора о свему, дајте детету до знања да имате искуства, да препознајете проблем. Важно је да створите осећај повезаности са својим дететом и да будете константно присутни у животу свог детета што подразумева да знате са ким се дружи ваше дете и где излази.
Према истом аутору, задатак школе у сузбијању вршњачког насиља се одвија кроз организовање тимова, кроз обуку наставника и ученика како да препознају и како да се поставе у ситуацијама насилничког понашња. Најважнији задатак би био стварање такве климе у школи где се насилничко понашање сматра неприхватљивим.
Дакле, колико су родитељи као примарна средина битни толико је и школа важна. Школа треба да одржава комуникацију са родитељима, да едукује децу о томе шта агресивно понашање подразумева, као И како да реагују у ситуацији насиља,
Вршњачко насиље се може спречити уколико се установе правила понашања која ће се поштовати како код куће тако и у школи и уколико дамо деци до знања да ће сносити последице за своје понашање. Креативне и едукативне радионице, разне трибине на тему вршњачког насиља могу допринети бољем и здравијем односу према насиљу, као и спречавању истог.
Литература:
Питер Смит, Психологија вршњачког насиља
Сташа Копривица, Љиљана Петровић, вршњачко насиље
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.