Деца су, у најранијем периоду свог живота попут воска, ако их тако можемо упоредити. Све оно што виде и чују првенствено од својих родитеља, људи из окружења, васпитача, предавача, наставника, али и од својих вршњака, упијају и постају онакви како виде, чују, осећају. Зато је од великог значаја да дете има око себе људе који су прави пример онога какви требају бити.
На ову изузетно важну и битну тему разговарали смо са Сузаном Миковић, мастер дефектологом, породичним терапеутом и тренером асертивности и емоционалне писмености.
На самом почетку разговора, дефектолог Сузана Миковић истиче да када је реч о овој теми, треба имати у виду и традиционалне вредности и културолошке норме које родитељи желе да пренесу детету може се рећи да се систем понашања код детета развија путем дететових интересовања и потреба, кроз искуство и могућност избора.
- Жељено понашање се развија кроз непосредна искуства у којима дете стиче информације, мисли, осећа, испољава, комбинује целокупно и прави изборе. Некад је нејасно зашто дете нешто неће или хоће. Дилеме које наводе на размишљање су заправо, када је право време да дете научи одређене вештине и усвоји репертоар знања и понашања која су очекивана - објашњава Сузана Миковић и додаје:
- Одраслима је понекад несхватљиво како је могуће да дете не разуме опасност неке ситуације, или не зна да репродукује, оно што му се говори, или не успева да разликује нешто што је очигледно.
Међутим, ту је развојна перспектива која нуди објашњење и казује да је сасвим природно да свако дете има свој темпо усвајања садржаја или понашања и да оно што тренутно није у репертоару понашања усвојено не мора да значи да неће бити у наредној фази, објашњава мастер дефектолог.
Логично је да дете некад не разуме или има нереалне захтеве, па чак и уколико је структура васпитног стила доследна.
- Сазнајни развој темељи се на примарном откривању и освешћивању узрочно-последичних релација и односи се на пример: на понашање када дете изнова баца играчку у различитим правцима упркос свим напорима и надама да ће престати када му се дода из најмање двадесетог пута. То је моменат када дете вођено импулсом спознаје баца играчку и стиче искуство гледајући где и како пада и шта ће се десити - објашњава мастер дефектолог кроз пример и додаје:
- Ту чињеницу стицања искуства не треба занемарити ни касније, када деца развојем говора постају све компетентнији саговорници и активни слушаоци који су веома упорни и желе да открију суштину свега постављајући питања одраслима шта је то, како и зашто се нешто дешава и друга питања.
Сузана Миковић додаје и то да се родитељи често питају зашто деца неке активности обожавају, а неке никако не желе иако из перспективе родитеља делује да могу да их остваре и да су потенцијално добре за њих.
- Утицај разумне бриге за будућност детета чини да се понекад занемари да детету није свака васпитно-образовна или свакодневна активност подједнако важна или бар се њена вредност мења у односу на контекст и узраст. Немају сва деца исти ниво мотивације за све садржаје, али је важно разменити и испратити са васпитачима или наставницима колико траје, у којим ситуацијама и како се мења - рекла је Сузана Миковић и додаје:
- Истраживања из области развојне психологије указују да се мотивација развија и да временом има скокове и падове и да на сама интересовања утичу карактеристике личности, квалитет едукације, аспекти породичног окружења, родитељски стилови, значајни други из окружења тј. читав социо-културни контекст.
Потребно је имати у виду како се детету представљају нова знања и вештине. Добар модел је кроз сликовито објашњење, искуство или конкретан пример уз истрајност и доследност да се исто понови и тема прошири са дететом. Такво дететово схватање реалности постаје мотив за одређено понашање или активност која је смислена и сама по себи циљ и интересовање, саветује за крај Сузана Миковић мастер дефектологом, породичним терапеутом и тренером асертивности и емоционалне писмености.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавити ОВДЕ.