Разна истраживања која се годинама спроводе показују да су деца са посебним потребама у просеку 3,6 пута подложнија физичком насиљу и 2,9 пута сексуалном злостављању од остале деце.
Међутим, сама природа и тежина њихових оштећења или поремећаја утиче на вероватноћу да буду злостављани.
На пример, деца са интелектуалним/психосоцијалним поремећајима су 4,6 пута подложнија сексуалном злостављању и искоришћавању од здраве деце. За то постоји више разлога.
На пример, деца са сметњама у интелектуалном развоју вероватно су мање у стању да разликују прикладно од непожељног понашања. Нападачи некада идентификују децу са когнитивним и комуникацијским ограничењима као “лаке мете” јер је таквој деци много теже да пријаве злостављање. Штавише, деца са посебним потребама се и даље сматрају “мање поузданим” сведоцима, што додатно отежава кривично гоњење починилаца.
Када је реч о насиљу и злостављању деце у школама од стране вршњака, наставника или било кога из школског система, није искључено да се и овакав вид насиља догоди, па смо више о овој теми разговарали са Сузаном Миковић, мастер дефектологом и породичним терапеутом.
Она објашњава да када је реч о насиљу над децом са сметњама у развоју и наставника, односно кад су школе у питању оне не праве разлику између тога да ли је дете типичне популације или са сметњама у развоју, оне имају јасан и универзалан механизам реаговања, правилнике и тимове на нивоу школе за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.