Како су наставници заштићени од насилних ученика и/или родитеља?

Из медија се може сазнати да је последњих година на нашим просторима знатно већи број наставног особља које је изложено насиљу: вербалном, дигиталном, па чак и физичком од стране ученика, али и родитеља. Такве вести се емитују најчешће у јуну, на крају наставне године, када се са наставницима обично разрачунавају ученици и родитељи незадовољни оценама.

Ова тврдња је код неких дочекана са скептицизмом, јер се коси са традиционалним идејама о односима моћи  између одраслих и деце. У оквирима наше културе постоји општи консензус према коме наставници држе моћ у учионицама. Ако се вратимо у прошлост, можемо видети да је насиље примењивано углавном од стране наставника према ученику. И то је тада било третирано као "нормално" јер је било "у служби васпитања". Чак су родитељи и сами давали свој благослов тим мерама.

Било је то друго време. Данас је став/императив да ауторитет не треба захтевати већ га треба задобити. Али често, и поред истинске педагошке посвећености наставника према ученицима, ескалација насиља се  испољава како непосредно тако и преко друштвених мрежа. Насиље је одавно прешло границе школских зидова и дворишта, па је виртуално насиље постало један од најраспрострањенијих облика виктимизације наставника од стране ученика, објашњава психолог Бранка Орешчанин и додаје како наставник може да се заштити у оваквој ситуацији:

-Гледишта многих наставника како из школе у којој радим, тако и наставника из других школа, након разговора са сарадницима, прилично су уједначена у једноме, а то је да насиље постоји. Степен учесталости само варира од школе до школе. Кажу да се често дешава да млађе колеге поричу ту чињеницу из страха да им се не припише да су неискусни или да нису довољно компетентни. Већина наставника говори да нису заштићени већ да су по том питању "на изволите". Сматрају да је "некако политика таква да су увек ученици и родитељи у праву. Зато данас и имамо толико пријава, наравно анонимних, на рад наставника јер је лакше пријавити и урушавати ауторите наставника него се бавити својим дететом и указивати на исправне вредности".

Како да наставници комуницирају у моментима ескалације насиља са родитељима/ученицима?

Већина наставника наводи следеће предлоге: 

• Треба остати прибран и хладне главе. Ученици ће свакако одговарати за своје поступке. Бар можемо да покренемо дисциплински поступак.
• Уз добар дијалог могуће је решити сваки неспоразум. 
• Аргументована комуникација је решење.  

Али има и оних који одражавају педагошку немоћ и на све то кажу (са дозом хумора или можда озбиљно мисле тако):

• У тим моментима треба да напунимо уста водом и у себи молимо Бога да вербално насиље не прерасте у физичко. 
• Наставници увек морају да реагују смирено и по мом осећају, ја бих рекла, без права да искажу своје незадовољство у моментима ескалације јер ће опет себе довести у неприлику.

Препорука је да се у дијалогу, посебно са родитељима, користи  асертивни стил комуникације. То је начин да се напета сиуација деескалира. Треба свакако постављати границе и позивати другу страну на међусобно поштовање без обзира на конфликт.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.