Карактеристике доброг наставника

Израз добар наставник садржи већи број аспеката. Неки од њих се односе на дидактичко- -методичка решења, а неки на утицај наставника на ментално благостање ученика, о чему ће овде бити речи.

Наставници имају велики утицај и на учинак ученика у школи и на различите резултате касније у животу. Висококвалитетни односи између наставника и ученика креирају основу подршке за дугорочно образовање ученика. Због велике количине времена које ученици проводе у школи, наставници играју једну од интегралних улога у животима ученика. Утврђено је да је учење заправо друштвена активност и, још од времена Платона и Сократа, однос између наставника и ученика је препознат као важан. Тај однос се развија путем кооперације и комуникације, а начин на који се наставници односе према ученицима утиче на то како се ученици опходе једни према другима.

У бројним истраживањима спомиње се да су личност, мотивација, свест и посвећеност наставника од виталног значаја у наставном процесу и стварању позитивне наставне климе. Важна улога наставника је да, осим пруженог знања из области коју предају, ученицима пружају и усмерење, подршку и утеху.

Наставник може показати повољно понашање у односу са учеником на вербалне и невербалне начине. Благонаклоност, блискост, поверљивост, поткрепљење, јасно изражавање, весели дух, давање комплимената младима – примери су повољне комуникације просветних радника са младима. Она подстиче успешну интеракцију између наставника и ученика, што резултира живахном атмосфером у учионици и задовољава потребе ученика за емоционалном и интерперсоналном подршком. Неприступачност, ауторитарност, конфликтна комуникација наставника може се неповољно одразити и на њихов школски успех и на социоемоционални развој младих, док приступачност и саосећајност у односу са ученицима повећавају њихово задовољство у школи и самим тим има повољне ефекте на социоемоционални развој.

Добар наставник:

• разуме различите фазе развоја детета, поставља задатке прилагођене узрасту у складу са развојним фазама и дисциплинује ученике у складу са узрастом;
• емпатичан је (препознаје осећања и преноси их назад ученицима) и може посматрати ствари из тачке гледишта деце;
• разуме вербалну и невербалну комуникацију ученика и одговара на те сигнале на прикладан начин и правовремено;
• комуницира делотворно, јасно, асертивно;
• јасно ставља до знања какво понашање очекује од ученика и успоставља границе које су ученицима корисне и обезбеђују им корисну структуру;
• када указује на проблеме у понашању и успоставља границе, фокусира се на само понашање (и објашњавање логичних последица), а не на критику личности младе особе, те ученике подстиче на адекватно управљање осећањима и проналажење конструктивних решења за проблем;
• труди се да похвали начин рада, стратегије и напор ученика;
• уређује физички и интерперсонални простор учионице на такав начин да оптимизира подучавање и минимализује проблеме у понашању;
• охрабрује и цени различитост тако што не говори негативно о другима већ тражи и подстиче разумевање и поштовање особа које се по нечему разликују од већине ученика;
• не понижава ученике и не обезвређује их пред другима;
• користи разне начине да мотивише ученике уважавајући њихове различитости и подстиче их да остваре своје циљеве, пружа конструктивне и разумљиве повратне информације и прати напредак ученика, показујући им поверење и учећи их да процењују свој напредак;
• ствара климу поверења међу ученицима и омогућава им да уче из својих грешака, утичући на њих да редефинишу неуспех као искуство учења, подстиче их да критички размишљају – подстиче радозналост и слободно изношење мишљења;
• подстиче тимски рад.

Текст је преузет из публикације “МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ У ШКОЛАМА Зашто је важно, како препознати проблеме и како реаговати”.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.