Која је улога одраслог у васпитно-образовном процесу?

Улога одрасле особе у развоју детета има велику, значају, можда чак и пресудну улогу у животу детета. Није само родитељ тај који носи бреме одрастања и васпитавања детета, у ту улогу морају се укључити и све друге одрасле особе из окружења детета, свако својим понашањем и примером "узима део колача" и заслужан је за васпитање детета.

На ову битну тему код свих родитеља, али и деце, говорила је Сузана Миковић, мастер дефектолог, породични терапеут и тренер асертивности и емоционалне писмености која је из свог досадашњег искуства и рада посаветовала родитеље.

Миковић на почетку разговора објашњава и саветује да је веома важно да дете има прилику да сопственим трудом стекне увид у своје способности, да се не ослања на готова решења одраслих и да избор активности не зависи искључиво од очекивања одраслих.

- Кроз самопотврђивање у различитим активностима активирају се тежње за личним испуњењем и постизањем задовољства и природно је да се такав труд понавља и улаже у све сложеније изазове - рекла је Сузана Миковић.

На питање колика је улога одраслог, Миковић истиче да је веома битна у том усмереном процесу, али да никако не сме да буде само регулатор који одређује да ли ће дете добити награду или казну, већ више као модел доследности и подстицај да дете истраје у започетој активности и да сопственом поступању припише вредност и значај.

- Таквим процесом дете препознаје своја интересовања, развија своје потенцијале које само по себи испољава и дозирано распоређује у различитим активностима. Нека деца више воле физичке активности од цртања и бојења, док неку децу више занимају животиње него бајке. Међутим то што нешто више воле, односно више уживају у једној активности, не треба условно да искључује другу - објашњава Миковић и додаје да је на одраслима да препознају који су дететови афинитети и да оне мање жељене активности пласирају детету дозирано и да дете зна шта може да очекује.

На тај начин, саветује мастер дефектолог, детету се дају искуства да постоје и животне активности које мање волимо, али које не морају саме по себи бити фрустрација. Тим путем се јача толеранција, уводи се појам граница, уче се истрајности и одлагању жеље што представља функционално исксутво које им касније може послужити у ситуацији када се суоче са препрекама.

- Значајно је имати у виду да слика о томе какав неко треба да буде у великој мери спутава природну радозналост и истинску потребу детета. Истовремено то не значи да одрасли деци дозволе да раде све што им се прохте нити искључује усвајање друштвених правила и социјалних вештина. Само један од начина је да се одрасли пита шта дете жели и шта му је потребно кроз ослушкивање потреба, праћење интересовања, понашања и увођењем активности које су васпитно-образовног карактера - речи су мастер дефектолога.

Доследност, разговор, објашњење, пример и договор су препорука јер на тај начин дете стиче и социо-емоционалне и комуникативне компетенције, саветује мастер дефектолог Сузана Миковић.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.