Подршку детету жртви сексуалног насиља кроз активности и мере заштите у школи/вртићу треба реализовати у сарадњи са другим системима или кроз активно укључивање у интерсекторски тим у локалној заједници. Праћење детета установа организује тако да тај поступак ни на који начин не обележава дете, као и да оно не сме да се осети посебно праћено. Детету које је било жртва сексуалног насиља подршка се даје у складу са општим принципима, у циљу јачања његових одбрамбених способности, превазилажења проблема и враћање самопоштовања, а тим израђује индивидуални план заштите. Школа може да делује у правцу решавања проблема у породици, давању подршке породици и јачању њених потенцијала.
Посебан план подршке за дете треба урадити у случајевима када је дете издвојено из породице и смештено у установу или другу породицу.
Иако је наглашено да у школи/вртићу нема места истрази, образовно-васпитна установа може учествовати у прикупљању података који су релевантни извор информација за систем социјалне заштите и правни систем. У фази када центар за социјални рад и остале службе врше процену статуса детета и његовог актуелног стања, особе запослене у школи могу бити драгоцени у прикупљању информација. До релевантних података наставници и наставице могу доћи разговором са дететом, анализом школске документације, разговором са родитељем, учитељем или учитељицом, одељењским старешином, осталим наставним и васпитним особљем, другом децом и непосредним увидом у понашање детета.
Приликом консултација са колегама унутар и/или ван установе обавезно је поштовати принцип поверљивости, као и принцип заштите најбољег интереса детета. Неопходно је водити рачуна о заштити приватности и стављању интереса детета изнад интереса родитеља, школе, струке.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.
Текст је преузет из „Приручника за превенцију родно заснованог насиља“.