Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић о вршњачком насиљу у школи и школском систему

Са министром просвете, науке и технолошког развоја Бранком Ружићем разговарали смо на тему вршњачког насиља у школи и школском систему. Колико је заступљено, како га спречити и каква је ситуација када је реч о пријави и санкционисању насиља међу вршњацима, али и наставницима/професорима.

Када је реч о вршњачком насиљу у образовном систему, на који начин су заштићени наставници, а на који ученици?

Министарство просвете, науке и технолошког развоја посебну пажњу поклања заштити од свих облика насиља и обезбеђивању сигурних и подстицајних услова за школoвaње. Наш образовни систем има изграђене добре механизме за заштиту деце и ученика од свих облика насиља и дискриминације. Законска регулатива у овој области је посебно уређена и прописује јасне процедуре и кораке у превенцији и реаговању на насиље, злостављање и занемаривање у образовно- васпитним установама. Свака од њих има Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања.

Образовно-васпитне установе су дужне да интервенишу увек када постоји сумња или сазнање да запослени или ученик трпи насиље. Процедуре заштите ученика јасно су прописане без обзира да ли је извршилац насиља одрасла особа, ученик, родитељ или треће лице.

Када је ученик починилац насиља према запосленом, директор је дужан да одмах обавести родитеља и центар за социјални рад, да покрене васпитно-дисциплински поступак и да изрекне васпитно-дисциплинску меру, а ако постоје елементи кривичног дела или прекршаја, пријаву поднесе надлежном јавном тужилаштву односно прекршајном суду.Када је родитељ или треће лице починилац насиља према запосленом директор је дужан да одмах обавести јавног тужиоца и полицију.

Које су обавезе установа образовања и васпитања када се вршњачко насиље пријави?

Вршњачко насиље класификује се на три нивоа и процену нивоаврши Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања који има свака установа. Процена се доноси на основу анализе интензитета, степена ризика, трајања и учесталости понашања, последица, броја учесника, узраста и карактеристика развојног периода детета, односно ученика.

На првом нивоу се укључује одељенски старешина у сарадњи са родитељима и одељенском заједницом, на другом нивоу Тим школе, а на трећем Тим иницира укључивање спољашње заштитне мреже (центри за социјални рад, здравствене службе, полиција и др.).

Без обзира на ниво насиља, школа је у обавези да са ученицима реализује појачан васпитни рад у сарадњи са родитељима. За вршњачко насиље трећег нивоа се обавезно води и васпитно-дисциплински поступак, а за насиље другог нивоа уколико васпитни рад није делотворан, директор покреће васпитно-дисциплински поступак.

Школе су у обавези да обавесте Министарство, тачније надлежну школску управу о ситуацијама насиља трећег нивоа, како би просветни саветници могли да прате поступање и по потреби пруже подршку установама. Од 2019. године 74 саветника спољна сарадника за заштиту од насиља у школама на нивоу целе Србије пружају подршку установама у сарадњи са просветним саветницима из надлежних школских управа.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је препознало значај и активни је партнер националне платформе за превенцију насиља у школама "Чувам те". Које предности ове платформе бисте истакли и колики је њен значај у превенцији вршњачког насиља у школама?

Насиље је сложен друштвени феномен и као такав захтева сарадњу различитих стручњака, институција, породице и школе.

Национална платформа обједињује различите секторе што је од посебне важности када говоримо о системском, континуираном и свеобухватном превентивном приступу. Посебно смо поносни на улогу Министарствау у процесу израде ове платформе од самог почетка.

Платформа има  информативну и едукативну функцију и на приступачан начин обезбеђује доступност садржаја који су посебно прилагођени родитељима, ученицима и запосленима у образовању.

О томе сведочи и велики број посета. На платформи посетиоци могу да похађају обуке, да се упознају са процедурама, да се информишу о различитим облицима насиља, ризицима, могућој подршци и превентивном деловању.

Министарство је обавестило све образовано-васпитне установе о постојању платформи и о начину на који могу да је користе као један од алата приликом израде годишњих програма заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програма спречавања дискриминације.

Пријава насиља путем платформе, део који је у изради, би требало да обезбеди синхронизовано и ефикасно поступање различитих система у зависности од потреба конкретне ситуације, као и праћење поступања по пријави.

Које промене и доприносе Министарства просвете, науке и технолошког развоја бисте истакли када је реч о превенцији и сузбијању вршњачког насиља у односу на пређашњи период?

Министарство у континуитету ради на унапређивању законске регулативе, о томе сведоче последње измене и допуне Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање. Како би пружило подршку свим запосленима у предшколским установама, основним и средњим школама, Министарство је у сарадњи са Центром за интерактивну педагогију израдило видео обуку у циљу повезивања постојећег Правилника са превентивном педагошком праксом и поступањем у ситуацијама заштите од насиља. Министарство је раније израдиловодич «Ка сигурном и подстицајном школском окружењу»и водич «Вртић као сигурно и подстицајно окружење за учење и развој деце», у којима су сабрана вишегодишња искуства запослених у школама и вртићима, као и резултати спровођења  превентивних програма. Осим тога, у току су припреме за реализацију  нове обуке за саветнике спољне сараднике на тему управљања кризним ситуацијама у установама образовања и васпитања.И поред свега урађеног, Министарство наставља да афирмише васпитну улогу школе, као и да унапређује вештине запослених у управљању кризним, односно стресним ситуацијама.

На који начин, сви заједно, можемо да радимо на стварању безбедног и подстицајног окружења за раст и развој сваког појединца у школској заједници?

Стварање безбедног и подстицајног школског окружења подразумева конструктивну  сарадњу породице и школе, подршку локалне заједнице уз уважавање свих специфичности локалне средине, сарадњу различитих институција, стручњака и служби, јер је школска заједница део шире друштвене средине.

Заједнички задатак свих нас јесте да креирамо окружење у којем се сва деца и ученици осећају прихваћено и уважено, у коме их подстичемо да развијају своје потенцијале, да међусобно сарађују, решавају проблеме и прихватају различитости. Ми одрасли дајемо модел понашања деци и  потребно једа тога увек будемо свесни, јер деца од нас уче како да испољавају емоције, како да се понашају једни према другима, како да комуницирају, превазилазе неспоразуме и потешкоће, како да сарађују и раде у тиму.Начин на који причамо о насиљу и другим ризичним понашањима, начин на који се о томе извештава у медијима у великој мери доприноси формирању система вредности и ставова према насиљу и реаговању на ту појаву.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.