Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић о вршњачком насиљу у Србији

Министар Дарија Кисић Тепавчевић говорила је за платформу "Чувам те" каква је ситуација са децом која се налазе у сигурним кућама и вршњачким насиљем међу њима.

На питање како се регулише вршњачко насиље међу децом која се налазе у сигурним кућама/казнено поправним домовима/домовима за незбринуту децу, односно у којој мери и како им платформа "Чувам те" може помоћи, министар Кисић Тепавчевић одговара:

- У борбу против вршњачког насиља треба да буду укључени сви фактори у друштву и том проблему треба посветити пажњу од најранијег узраста деце. Само заједничким снагама и заједничком посвећеношћу, константном едукацијом, као и мултисекторском сарадњом можемо нашу децу преусмерити на здраво понашање.

У том смислу је допринос сваког од нас од немерљивог значаја. Нарочито је важно да се та борба води и преко, младима најприступачнијег канала комуникције, интернета. Зато је постојање и развој платформе „Чувам те“ веома важно.

У домовима за децу без родитељског старања и другим институцијама у којима бораве малолетници (васпитне установе, васпитно-поправни дом), постоје Протоколи којима се регулише поступање у случају сумње, откривања или пријављивања вршњачког насиља. Такође, формирани су тимови који у таквим ситуацијама поступају у складу са Протоколом.

Када је у питању вршњачко насиље, да ли се и са каквим проблемима најчешће суочавају деца са инвалидитетом? Који је најбољи начин да се то спречи, министарка објашњава:

- Деца са инвалидитетом, међу којима су и деца снижених интелектуалних капацитета, спадају у групацију која је у посебно високом ризику од вршњачког насиља. За њихову заштиту од вршњачког насиља је потребна додатна сензибилизација и едукација особља које ради са њима, зато што ова деца често нису у могућности да препознају и /или да пријаве насилничко понашање вршњака. Од кључног значаја је да одрасли који раде са њима препознају ране знаке изложености насиљу и да правовремено реагују.

Да ли су деца из социјално угрожених породица чешће на мети вршњачког насиља и због чега? Да ли су, и у којој мери, она и извршиоци насиља?

- Код неке деце се јави потреба да буду насилна, јер не знају да је такво понашање лоше. Они тако опонашају своју браћу, сестре, родитеље, или пак, људе којима се диве. Нека деца не знају за бољи начин да комуницирају са околином, односно вршњацима. Дешава се да су и подстакнути од стране својих пријатеља у окружењу. Неки од њих пролазе кроз тешко раздобље у свом животу, и то показују кроз насиље, тако да је код њих насиље симптом неког проблема. Истраживања  показују да деца која врше насиље врло често долазе из породица у којима се примењује физичко кажњавање, па су деца усвојила физичко насиље као начин решавања проблема - објашњава министар Кисић и додаје:

- Деца из социјално угрожених породица су чешће на мети вршњачког насиља због сложене позиције у којој се налазе, а која је директна последица тешких/неповољних породичних прилика у којима живе. Њихови родитељи,  оптерећени различитим животним проблемима, често ослабљених родитељских компетенција , понекада нису у могућности да пруже адекватну подршку детету које је жртва вршњачког насиља.

Министар објашњава и како помоћи када је реч о деци из маргинализованих друштвених група која су жртве или извшиоци насиља, на који начин ћемо им најбоље помоћи, али и спречити да до проблема уопште дође?

- Деца из маргинализованих друштвених група су много чешће жртве него починиоци вршњачког насиља.

Активности усмерене на заустављање вршњачког насиља, треба да буду усмерене на јачање компетенција стручних радника у систему просвете и социјалне заштите и унапређење њихове узајамне сарадње у овој области.

Неопходно је упознати се са феноменом вршњачког насиља и његовим штетним последицама, препознавање различитих видова и облика вршњачког насиља, упознавање са протоколом поступања у таквим ситуацијама, као и унапређење међусекторске сарадње запослених у систему образовања, социјалне заштите и полиције у области превенције.

На питање како и на који начин ће Министарство допринети раду платформе “Чувам те”, како бисмо обезбедили сигурније и безбедније детињство свих малишана, министар издваја:

- Министарство ће наставити да унапређује пре свега постојећи нормативни оквир у циљу даље заштите деце од насиља како медју вршњацима тако и у породици и другим срединама. У том смислу, ово министарство је већ донело Стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља у којој је насиље међу децом (вршњачко насиље) посебно препознато и дефинисано као намерна, свесна жеља да се узнемири/малтретира, застраши, нанесе повреда другој особи – вршњаку.

Ово министарство је припремило и Нацрт новог Општег протокола за заштиту деце од насиља, али је надлежност за доношење истог прешла у Министарство за бригу о породици и демографију. Након доношења новог Општег протокола сектор социјалне заштите донеће посебни секторски протокол у оквиру своје надлежности и у складу са Општим протоколом.

Доношење свеобухватног Закона о правима детета би свакако имало позитиван утицај на заштиту деце од вршњачког насиља, као и од свих других облика насиља. Такође,  такве ефекте би имало и формирање посебне институције за заштиту права детета – омбудсмана за децу с обзиром да је постојећи Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета већ урадјен и прошао је фазу јавне расправе, на чему се стало због пандемије Ковид 19.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.