Насиље ученика према наставницима

Бројна истраживања која су рађена у целом свету показала су да има основа да се наставници осећају угрожено на својим радним местима.

Неки од најчешћих облика насиља са којим се наставници сусрећу у школи су ометање наставе, вербално вређање, уништавање имовине, претње физичким насиљем као и физичко насиље. Насиље над наставницима и другим особљем је чешћа појава у средњим, него у основним школама.

Такође, учесталост насиља је значајно повезана са полом, старошћу и дужином радног стажа наставника, али и са врстом, величином и локацијом школе.

Одговор наставника на провокације ученика треба да буде смирен и у складу са јасним правилима.

• Наставник треба да буде свестан чињенице да је одрасла особа и да по годинама и искуству ученик није у истој позицији као он. Шта год да је разлог, повод, да до вербалног напада дође, наставник не треба да улази у конфликт. Шта му може помоћи у томе - да освести своја осећања и потребе и да не пада у замку реаговања у афекту. Да сачека и себи да времена за реакцију, јер у афекту можемо неконтролисано да изговоримо нешто због чега се касније кајемо и стидимо, а посебно што можемо да "упадањем у ватру" изазовемо бурну реакцију и с друге стране, односно када нас не преплављује бес, можемо да одмеримо и шта ћемо да кажемо – саветује психолог Силвиa Радић и додаје:
• Некад је довољно да рефлектујемо оно што осећамо да ученик осећа, мисли. На пример: „Видим да си љут. Видим да нечим ниси задовољан“, или да кажемо да ћемо да разговарамо о томе када се ученик смири, умири., да не можемо да разговарамо ако вичемо или вређамо једни друге, да не пристајемо на такав вид комуникације.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.