Појам трговине људима и улога школе у заштити ученика

Стручни сарадник – педагог и  саветник спољњи сарадник за заштиту од насиља,  Соња Миљковић, проф.педагогије.

          Трговина људима или модерно ропство је облик насиља и злостављања о којем се мало зна и зато је неопходно појачати превентивне активности и у већој мери информисати наставнике, ученике и родитеље о овом комплексном проблему. У нашој држави овим кривичним делом првенствено се бави  Центар за заштиту трговине људима, а такође и Министарство унутрашњих послова, Министарство здравља, Министарство просвете, центри за социјални рад, невладинa организацијa - Астра и Атина - удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља. Међународна организација рада процењује да је профит од трговине људима на годишњем нивоу 150 милијарди америчких долара. Статистички подаци које је објавила невладина организација Астра показују да је у периоду од 2002. године до 2021. године 81% жртава су чиниле особе женског пола (жене и девојчице), 19% особе мушког пола (мушкарци и дечаци). Укупан број жртава трговине људима је 551, а од тог броја 174 су деца. Један од разлога због којег је трговина људима тема којом треба да се баве школе јесу подаци да 27% од укупног броја жртава на светском нивоу чине деца, а у Србији у протеклих пет година 42% - 64% идентификованих жртава су деца. Број пријава сумњи на трговину људима који ка Центру за заштиту жртава трговине људима упућују школе је занемарљив. 

          Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање трговина људима je дефинисана као облик насиља и злостављања која у основи има експлоатацију. Трговина људима је врбовање, превожење, пребацивање или скривање лица путем претње силом или употребом силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, злоупотребе овлашћења или тешког положаја или давања или примања новца или користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем у циљу експлоатације. 

Кључни елементи трговине људима јесу: чин (врбовање, превожење, пребацивање, предаја, продаја, куповина, посредовање у продаји, скривање или држање особе), средство (употреба силе, претње, довођење у заблуду, злоупотреба овлашћења, поверења, зависности, тешких прилика, задржавање исправа, давање и примање новца) и циљ (експлоатација: радна, сексуална, вршење криминалних дела, просјачење, ропство, одузимање органа, оружани сукоби). 

Трговина људима се одвија кроз четири фазе: фаза порекла (регрутовање или врбовање жртава у месту где жртва живи), фаза транзита (превожење, пребацивање, скривање, примање), фаза дестинације где се одвија експлоатација и фаза елиминације (престанак експлоатације). До престанка експлоатације долази када жртве остану без одређених „квалитета“ неопходних за експлоатацију или услед спасавања жртве (бекством, откупом, пуштањем на слободу најчешће да се не би разоткрили полицији, природном смрћу, убиством, самоубиством).

Методе врбовања жртава путем принуде и обмане груписане су у четири категорије: модел апсолутне принуде (отмица, физичка сила, продаја жртве од стране породице, злоупотреба овлашћења и злоупотреба односа зависности), модел релативне принуде (претња, уцена, злоупотреба тешких прилика другог), модел врбовања апсолутном неистином (приказивање жртви апсолутно лажних чињеница о околностима и условима њеног будућег живота и рада, тако да она прихвата понуду регрутера), модел врбовања полуистином (лице зна да ће радити одређени посао, то и ради, али се налази у експлоатисаном положају: минимално плаћено или уопште није плаћено или ради у веома тешким условима).

Постоје различити видови трговине људима. Груписани су у четири категорије: сексуална експлоатација (експлоатација на основу принуде на: проституцију, порнографију, стриптиз, секс-туризам, учествовање у продукцији порнографског материјала, некомерцијална експлоатација (експлоатација коју не мора да прати новчана надокнада: принудни брак и илегално усвојење), радна експлоатација (искоришћавање у виду обављања разних послова, слабо плаћених или опасних и тешких послова), други облици експлоатације (уклањање органа, коришћење особе за криминалне активности и прошњу). Статистички подаци о деци жртвама трговине људима показују да 49% чини сексуална експлоатација, 17% вишеструка експлоатација, 15% принудни брак, 9% просјачење и 3% кривична дела.

Кључни појам за препознавање трговине људима је рањивост детета. Најчешћи фактори рањивости су: рана искљученост из образовног система, неадекватна подршка и заштита од стране родитеља, менталне и физичке потешкоће детета, промискуитетност деце, злоупотреба психоактивних супстанци и склоност разним видовима криминалног или асоцијалног понашања. Наставници и стручни сарадници због свакодневних контаката са ученицима међу првима могу да уоче неке од знакова који указују на повећани ризик или потенцијалну укљученост у неки од облика трговине људима. Фактори рањивости представљају факторе ризика који касније могу да доведу ученика до уласка у ланац експлоатације и због тога захтевају праћење у оквиру установе.

Заблуде о трговини људима су да су жртве увек сиромашна деца из сиромашних насеља, да су трговци људима увек непознате особе, а да је насиље основни механизам контроле. Веома често приликом врбовања жртве постоји фаза удварања – успостављање поверења кроз обећања, похвале, завођење, поклоне, пажњу, нуђење заштите, позајмице. Жртва трговине људима може да буде свако (мушкарци, жене, дечаци, девојчице, независно од свог порекла, година, националне припадности, образовања, социјалног статуса или неке друге особине). Заједничка карактеристика жртава трговине људима у великом броју случајева је претходно искуство насиља (насиља у породици, партнерског насиља и сл.). Најчешће жртве трговине људима су младе девојке, незапослене жене, особе које су само желеле бољи живот. Жртву, најчешће, у ланац трговине људима увлачи особа коју она познаје и у коју има поверења. Начини врбовања се разликују, али оно што им је свима заједничко је обећање доброг посла, бољег живота и испуњења снова. За врбовање се све чешће користи интернет.

Неки од механизама контроле жртава су: ограничавање слободе кретања, праћење, одузимање документације, контрола контаката, претње, насиље, увреде, наркотици, уцена, дужничко ропство, специфична динамика односа – смењивање злостављачких и брижних секвенци.

Просветни радник је кључна фигура која може благовремено започети борбу за заштиту права деце. Откривање жртве почиње са сумњом, забринутошћу учитеља/наставника/стручних сарадника да је ученику потребна помоћ. Установа је у обавези да препозна и прати факторе рањивости и врши процену на основу листе индикатора. Праћење у оквиру установе подразумева додатно прикупљање информација и пружање подршке ученику: ученик често неоправдано касни/ изостаје са наставе или често на часу није концентрисан, изгледа исцрпљено, малаксало, уочљив је пад школског успеха, итд. Потребно је прикупити информације, утврдити разлоге таквог понашања, направити процену на основу листе индикатора и предузети даље мере и активности. Школа има обавезу да формира тим за заштиту од дискриминације, наиља, злостављања и занемаривања. Тим на почетку сваке школске године припрема план превентивних и интервентних активност након анализе безбедности ученика у школи. Потребно је да План превентивних активности садржи тему трговина људима и да се ова тема обради на одговарајући начин са ученицима, наставницима и родитељима. План интервентних активности такође садржи поступање у случајевима сумње или сазнања о овом облику насиља. Установа је у обавези да реагује на сумњу или сазнање да је ученик жртва било ког облика трговине људима (просјачење, радна/сексуална експлоатација, коришћење за криминалне активности...) и то без обзира да ли се припрема, догађа или се догодило.

Механизми деловања у одговору установе на насиље су: препознавање, уочавање и праћење првих знакова који указују на могућу трговину људима (индикатори); консултације у оквиру установе, повезивање са спољашњом мрежом – центар за социјални рад, МУП, невладине организације, центар за заштиту трговине људима.  Пре пријаве обавља се разговор са родитељима, осим ако тиме може да буде угрожен најбољи интерес детета о чему директор обавештава полицију или надлежно тужиоца и надлежни центар за социјални рад. Директор пријављује овај облик насиља Центру за заштиту жртава трговине људима, надлежном центру за социјални рад и полицији. Такође, о ситуацији обавештава МПНТР односно ШУ. Званичну идентификацију жртава трговине људима врши Центар за заштиту жртава трговине људима. 

Улога наставника је да охрабрује, подржава и оснажује ученика у савладавању школских обавеза и уклапање у одељење. Показује ученику да га прихвата и да му верује. Информише дете о корацима које је школа обавезна да предузме. Укључује стручњака или особу коју дете најбоље прихвата у циљу пружања подршке. Неопходно је консултовати се и урадити процену ризика користећи индикаторе за прелиминарну идентификацију жртава трговине људима. 

           Школа обезбеђује подршку ученику кроз: поштовање поверљивости података и приватности, поступање у најбољем интересу детета, обезбеђивање сигурности детета, поштовање личности и достојанства детета, праведност и антидискриминацију.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.