Позитиван пример из праксе: ЖИВА БИБЛОТЕКА У ПОЉОПРИВРЕДНО-ХЕМИЈСКОЈ ШКОЛИ “ДР ЂОРЂЕ РАДИЋ”, КРАЉЕВО

Креирање програма за превенцију насиља, дискриминације, злостављања и занемаривања у Пољопривредно-хемијској школи из Краљева је прави изазов, јер сваке године трагамо за иновативним и новим начинима да ученицима приближимо теме толеранције, ненасиља, прихватања раличитости и конструктивног решавања сукоба. Дуго смо планирали и напокон ове школске године и реализовали Живу библиотеку, уз подршку партнерске организације Феномена из Краљева. За већину од 350 ученика и ученица који су прошли Живу библиотеку, ово је била прва прилика да присуствују овој иновативној и моћној методи превазилажења предрасуда и стереотипа.

Шта је уствари Жива библотека?

То је специфична методологија настала 2003. године у оквиру активности Савета Европе за промовисање људских права, равноправности, као и за борбу против расизма и ксенофобије. Књиге су уствари живи људи, пажљиво одабрани из друштвених група према којима често владају предрасуде и негативни стереотипи. Због своје позиције у друштву и припадности одређеној друштвеној групи, ове особе су стигматизоване или трпе дискриминацију.

Жива библиотека функционише баш као права библиотека, где читаоци долазе да позајме „књигу“ на одређено време. На тај начин, у директној комуникацији читаоцима преносе своја животна искуства и доприносе борби против стереотипа, предрасуда и дискриминације. Осим што представља сјајан начин за превазилажење предрасуда, на лак начин се повезују људи који имају различите погледе на свет.

На нашој Живој библиотеци, ђаци су могли га чују причу о породичном и вршњачком насиљу, причу девојке са инвалидитетом, мајке детета са инвалидитетом, причу СОС волонтерке и активисткиње-феминисткиње. Свака прича је покренула различита питања ђака, понекад ћутање и шок, али углавном је ретко ко са Живе библиотеке изашао равнодушан и непромењен.

О Живој библиотеци:

За ђаке је појам људских, па и дечијих права поприлично апстрактан, а Жива библиотека целу теоријску причу приближава на практичан ниво. Не постоји бољи начин за промену свести младих од комуникације један на један, и слушања аутентичне животне приче. Већина ђака стереотипе ствара зато што нема праве информације, никада нису срели или упознали особу из групације о којој имају негативне ставове. А само је један корак од стереотипа до дискриминације, и понашања у складу са искривљеним ставовима.

А какви су коментари ученика о овом програму можете чути од Елене Вешовић, ученице ове основне школе:

-Живу библиотеку видим као једну дивну прилику да млади увиде да насиље постоји и да не бира ни узраст, пол, образовање, социјални или образовни статус... Дешава се људима поред којих свакодневно пролазимо, а да тога нисмо ни свесни јер се о томе не прича. Лепо је знати да сте окружени људима који разумеју оно кроз шта сте прошли и који су ту да поделе са вама своја искуства или пруже подршку.  Жива библиотека може бити емотивна, за мене је била. Било је суза, погледа и разумевања, било је и загрљаја. Увидели смо да можемо боље и да не посустајемо у тој борби да до тога дођемо. Важан део Живе библотеке је што смо сада оснажени да потражимо помоћ.

Јана Стрелић, ученица, волонтерка такође је пренела своја искуства:

-Ово је било једно ново искуство за мене, из ког сам много научила. Сматрам да би свако требало да прође кроз Живу библиотеку. Упознала сам доста нових, различитих и храбрих жена које руше све предрасуде данашњих генерација. Заправо, за мене то су хероине које се боре за наш мир, сигурност и за бољу будућност. Много ми је драго што сам била део оваквог догађаја!

Текст написала: Александра Јованкин Алексић, педагошкиња.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.