Психолог упозорава: Шта урадити када вас ученик лаже?

Када су деца мала, лажи могу деловати "симпатично". Међутим, када крену у школу, онда то више није толико "слатко". Већ са 12 година, лажи могу бити веома озбиљне.

Разлози због којих деца лажу зависи од узраста, али и од тога колико се дете осећа прихваћено од стране родитеља, наставника, друштва и осталих људи у свом окружењу. Када је реч о лагању код деце најбитније је бити реалан и прихватити чињеницу да су и деца људи и да могу да слажу, што ће свакако умањити осећање повређености у тој деликатној ситуацији.

Сходно томе да живимо у времену где су родитељи заузети послом, обавезама, а деца највише времена проводе у школи са друштвом и наставницима, поставља се питање какав је и какав може бити утицај наставничког кадра на изградњу отвореног односа на релацији ученик-наставник.

О овој теми разговарали смо са психологом Силвиом Радић која објашњава да није честа појава да неки ученик никад не говори истину. То би био симптом озбиљнијег поремећаја. Односно, погрешићемо ако користимо речи "увек" и "никад".

- Претпоставимо да ученик често не говори истину. Морамо видети у вези са чим не говори истину? Када касни на часове, када треба да одговара за оцену, када оправдава изостанке. Када има потешкоћа у социјализацији, упада у конфликтне ситуације са другим ученицима, у опису догађаја често криви друге, изоставља или минимизира своје поступке и одговорност. Можда не износи истину у вези са наставником, тј, поступцима наставника или неког другог запосленог у школи. Можда износи неистину само на часовима одређеног наставника?

Због тога није свеједно да ли су неистине,односно изврнуте чињенице везане за један или неки други сегмент живота ученика.

- Разлози могу бити другачији, ту се још уплићу и други важни чиниоци - зависно од узраста, социометријске позиције у одељењу, нивоа аспирације с једне и постизање жељеног успеха с друге стране су неки од разлога - објашњава психолог.

Шта наставници могу да ураде?

Важно је да отворено не показују сумњичавост, да не оптужују, не одмах и не пред осталим ученицима, уколико је то о чему говори ученик нешто што не угрожава и не каља углед и достојанство друге присутне особе. Ученик који прибегава лажима тада има потребу да се представи у другачијем светлу, има ниско самопоуздање и често има страх од казне, процењивања и одбацивања од стране других.

- Наставник може да разговара са учеником или да о свом запажању разговара са одељењским старешином и/или психологом. Са родитељима може разговарати и наставник, одељењски старешина или психолог. Добро је обратити се психологу за индиректну помоћ, у смислу инструкција, као и непосредно - да сам психолог разговара са учеником. Све то у циљу помоћи и подршке ученику. Некада је довољно аргументовано водити разговор са учеником када када ћете га пажљиво суочити са апсурдном ситуацијом или неистином коју нуди. Важно је да наставник разговор води са емпатијом и без директних оптужби - неконфликтно. За то је потребно имати комуникацијске вештине, разумевање развојног стадијума ученика, бар минимално познавање ученика - животне и породичне ситуације, искрену жељу за пружањем помоћи и професионалност у комуникацији - објашњава Радић и додаје да понекад због лоше слике о себи и потребе да буду прихваћени и цењени, ученици не говоре истину јер нису прихваћени у породици.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.