Савет психолога: Како помоћи наставницима који доживљавају насиље у школи?

Када говоримо о вршњачком насиљу које се дешава у школама прва асоцијација је насиље које се догађа између вршњака. Међутим, из дана у дан постајемо сведоци насиља у којем жртве бивају сами наставници, односно професори.

Сами просветни радници ретко говоре под пуним именом и презименом о насиљу које трпе на свом радном месту. Разлози за то су многобројни - од страха да би тиме била нарушена репутација школе или би имали проблема са директором, до неке врсте стида и немоћи што су се нашли у таквој ситуацији.

Санкције насиља од стране ученика према професорима, односно наставницима постоје, али су слабе и ограничене, а преко њих се не може.

На тему како оснажити наставнике да управљају ситуацијама насиља којима су изложени, односно, како насиље утиче на ментално здравље запослених у просвети објашњава психолог Бранка Митровић Јосиповић.

Она наводи да су наставници -жртве насиља чешће жене што може бити последица тога да велики проценат запослених у просвети чини женска популација, а иначе се од стране ученика перципирају као мање строге и захтевне.

• Професија наставника са собом носи одређена очекивања и друштвено је прихваћено да особе које обављају посао наставника треба да буду ауторитет у односу на ученика. Зато, када се деси неки од наведених типова насиља, наставници обично осећају немоћ и кривицу, посебно ако су млади и на почетку каријере у којој тек треба да се докажу - истиче психолог и додаје да се често јавља и љутња па и наставници умеју непримерено да узврате ученицима. Такође, иако је осећање стида често, а то понекад спречава наставнике да се повере и потраже помоћ других.

Како би се наставници оснажили битно је да знају да не треба да трпе увреде, псовке нити било који други облик насиља од стране ученика те да за такво понашање ученика постоје процедуре прописане одговарајућим законским актима (посебни протокол о заштити ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и друго). 

Психолог додаје и то да као што се уважава и поштује личност детета, тако је битно и уважити наставникову личност и његову професионалну улогу. Она као вид помоћи и оснаживања наставника/професора предлаже асертивну комуникацију. 

• Наставницима у превладавању ситуација у којима се суочавају са насиљем од стране ученика, најчешће помаже познавање правила асертивне комуникације на основу којих могу да искажу свој став и да се адекватно заузму за себе. Пошто се, као што је већ поменуто, осећају бесно и немоћно корисно је оснаживати их кроз побољшање њихове емоционалне интелигенције, односно упознавати са одговарајућим начинима реаговања у односу на њихове емоције.

За крај, Митровић Јосиповић саветује и указује на то да размена искустава и конструктивних  стратегија са другим колегама свакако помаже и смањује осећање усамљености.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.