Савети за наставнике - смернице за рад са дететом са сметњама у развоју

Сузана Миковић, мастер дефектолог и породични терапеут објаснила је значај и улогу наставника, али и целокупног школског система у развоју деце са сметњама у развоју помоћу којих би најлакше стекли однос поверења, пријатељства, подршке, али и помоћи уколико препознају да дете са сметњама у развоју доживљава неки вид вршњачког насиља.

- За свако дете са сметњама у развоју током школовања је неопходна тимска процена и планирање подршке а која се односи на образовни план и програм, корективне психомоторне и говорне вежбе као и психо-социјална подршка и детету и породици - објашњава дефектолог и породични терапеут и додаје:

- Информације које наставници запажају у свакодневном раду са децом и размењују међусобно, са родитељима и члановима тима, али и обрнуто, су од непроцењивог значаја за подстицање сазнајног и социоемоционалног развоја и могу бити окосница подршке која ће детету бити подстицај и стимулација да оствари своје потенцијале.

Поред специфичних које се односе на одређено дете, смернице које могу бити корисне наставницима у раду са децом са сметњама у развоју су:

• Детету се обраћати јасно, директно и речима које дете разуме
• Уколико дете није разумело потребно је поновити. Треба имати у виду да је најбољи вид учења кроз искуство и дати детету могућност да понавља и вежба.
• Давати сликовите и конкретне примере. Потребно је давати практичне примере, показати детету како уколико су манипулативне активности у питању, вежбати заједно са дететом све док му је потребна подршка да усаврши активност.
• Уколико не може да испрати налог задатак је потребно рашчланити на више делова
• Испоштовати рутину и предвидљивост у оквиру које дете функционише, сваку промену најавити детету кроз договор и дијалог
• Увек постављати реалне и достижне циљеве, али и размишљати о вишим нивоима које би дете могло да достигне у наредној фази
• Развијање топлог односа са дететом који је богат поверењем и пружа детету осећај сигурности
• Иницирати комуникацију и избегавати постављање питања само по принципу да-не, већ подстаћи дете да буде активније и да изражава своје мишљење
• Подстицати говор и изражавање потпуним реченицама
• Пружити детету могућност да прати свој темпо и дати му времена да савлада, разуме и изврши одређену активност или задатак
• Наоружати се стрпљењем, јер се навике тешко стичу а врло лако могу да се изгубе уколико се не понављају
• Бити доследан у постављању правила и васпитних захтева
• Бити упоран и истрајан у раду. Врло је важно да наставник не одустаје јер то утиче на мотивацију детета док је препоручљиво мењање и прилагођавање темпа рада
• Ослањати се на јаке стране и активности које дете воли. Уколико је дете незаинтересовано понудити му избор и покренути вољу кроз иницијативу да заједно обављају активност
• Пратити невербалну комуникацију детета, социјалне интеракције, атмосферу током групних активности и током слободног времена
• Осмислити активности које окупирају дететову пажњу, са довољном дозом изазова али и разоноде
• На неприхватљиво понашање реаговати увек и доследно, смиреним тоном и јасним и прецизним речима објашњавати разлоге и последице зашто нешто није дозвољено
• Дати детету прилику да греши и подстицати усавршавање вештине
• Обезбедити детету и мирније активности током дана уколико је потребно
• Увек похвалити дететов труд и успех
• Укључити дете у све активности са вршњацима и у складу са његовим могућностима пронаћи начин да оно активно учествује и да свој допринос
• Уколико наставник осећа било коју тешкоћу у раду, важно је да потражи додатну подршку јер је то сасвим природно и професионално и у најбољем интересу детета

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.