САВЕТИ ЗА ВАСПИТАЧЕ – Како подстицати уважавање различитости у вртићу?

Не устручавајте се да говорите о разликама које постоје међу људима – иако је веома важно да деца разумеју сличности које нас повезују, подједнако је важно и да буду свесна на које све начине се људи разликују. Уколико им стално говоримо „Види, они раде исте ствари као и ми! Они су као и ми!“, шаљемо поруку да су сличности оно што те друге људе чини прихватљивим. Одрасли се често плаше да ће истицање различитости довести до негативног става према разликама, међутим, бити свестан разлика не значи нужно избегавање, страх или исмевање 21 различитости и не доводи нужно до негативног става према различитости. Важно је да причате са децом о различитостима које постоје, да одговарате на њихова питања (да не мењате тему, не избегавате одговор, не одговарате „изокола“). Користите сваку прилику да истакнете да смо сви различити (почев од хране коју волимо, шта волимо да облачимо, чиме волимо да се играмо, које цртане филмове волимо, шта нас љути или растужује и сл.) и да је то сасвим у реду. Осмислите активности тако да подстичу децу да увиђају сличности и разлике које постоје међу људима.

Вреднујте различитости као позитивне – важно је да кроз све што радите деци шаљете јасну поруку да је у реду бити различит и да смо сви ми у исто време и слични са другима по неким карактеристикама, и различити од других по неким другим карактеристикама: истичите да су разлике пожељне и позитивне; направите баланс између истицања да су сви људи исти и да су по много чему различити; не мешајте једнакост (сви људи треба да имају исте могућности и услове) са „истошћу“ (сви људи су исти); подстичите децу да када говоре о различитости и сличности користе језик опажања (волимо дуго да спавамо), а не вредновања (лење смо); трудите се да користите језик који указује на уважавање различитости (нпр., уместо захтева: „Одреди шта не припада овој групи“, кажите „Одреди шта је другачије“).

Суочите се са својим предрасудама и страховима – не причати о ономе што мислимо, осећамо или о ономе што нам се догађа, не значи да то не постоји. Уколико имате страхове и зебње у погледу неких тема, то значи да се бавите нечим што је и за вас болно. Пронађите колеге и пријатеље с којима можете да попричате о томе.

Гледајте на културу као на ресурс. Не будите „слепи“ за културу. Када игноришемо вишеструке идентитете деце – ко су они у свету – губимо богат ресурс за учење. Позовите децу да поделе одакле су, не само с вама већ и једни са другима. Позитивно вреднујте и афирмишите све облике различитости; направите заједно с њима „нови речник“, којим се изражава уважавање и поштовање.

Укључите искуства сваког детета у процес учења: користите матерњи језик сваког детета у вашој групи, направите речник најважнијих речи; користите музику коју деца слушају код куће (у случају да су деца мала, можете замолити родитеље да отпевају успаванку коју можете пуштати деци пред спавање); користите књиге у којима се као јунаци појављују деца која личе на децу из ваше групе; користите играчке и материјале који представљају децу из ваше групе, њихове породице, средину из које долазе и сл.

Будите свесни да деца из вашег вртића долазе из породица различитог социо-економског статуса – избегавајте питања и активности које могу да их постиде (нпр., да их питате како су се провели на мору/летовању, пошто нека деца немају прилике да оду на летовање или на море, или да им тражите да опишу/ нацртају своју кућу/собу, пошто многа деца немају своју собу или живе у лошим условима).

Водите рачуна о родној равноправности како деца не би формирала стереотипне ставове и понашања која ће се касније тешко мењати: избегавајте језик који користи само један род; користите називе различитих професија у мушком и женском роду (нпр. докторка, председница, научница) да би деца схватила да одређена занимања нису само за мушкарце; организујте активности у којима деца могу да бирају играчке и начин играња, немојте их ограничавати на „мушке“ и „женске“ игре и играчке.

Подстичите развој емпатије за положај и ситуацију других особа; разговарајте са децом о неравноправности и неправди; подржавајте различите перспективе, увек питајте мисли ли неко другачије и због чега.

Уколико имате у групи децу којој је потребна додатна подршка, немојте их превише штитити или сажаљевати. Не радите ствари за њих већ их оснажите да буду независна.

Укључите децу у процес доношења одлука у групи; покажите им да уважавате њихово мишљење; креирајте услове у којима свако дете може да дође до изражаја.

Савети су преузети изприпучника за васпитаче „ВРТИЋ КАО СИГУРНО И ПОДСТИЦАЈНО ОКРУЖЕЊЕ ЗА УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ ДЕЦЕ“.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.