Слушање ученика као кључ за развој квалитета образовања и васпитања

У оквиру педагошких разматрања о комуникацији ученика и наставника, уочава се да је примарна брига наставника често фокусирана на аспекте садржаја у контексту извођења образовних програма. Овакво деловање често оставља мало времена за активно слушање и адаптацију на потребе ученика, што може изазвати појаву негативних емоција као што су љутња, отпор и фрустрација међу ученицима у контексту усвајања образовног садржаја.

Настава је динамичан процес, чији је фокус на исходима значајан у постизању ефикасног образовног искуства. Наставник остварује своју улогу у превенцији насилног понашања ученика применом релевантних метода и облика рада како би подстакао мотивацију и активно учешће ученика у наставном процесу. Истовремено, посвећује пажњу развоју сарадничких односа кроз промоцију осећаја припадности и прихваћености унутар вршњачког колектива, пружајући подршку и помоћ у заједничком раду. Изузетно је значајно обратити пажњу на индивидуалне потребе ученика. Познавање сваког ученика, фокусирање на његове позитивне особине, веровање у способности ученика те пружање подршке онима који показују непожељно понашање на часу су кључни елементи понашања наставника који имају значајну улогу у спречавању непожељног понашања ученика.

Поред тога, иако може захтевати привремено смањење образовног садржаја, овакви поступци имају потенцијал да значајно обогате образовно искуство ученика у текућем тренутку, као и да имају дугорочан позитиван утицај на њихов однос и мотивацију према предмету.

Аутор текста је Иван Давидовић, стручни сарадник – педагог из Земунске гимназије и Педагошког друштва Србије

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.