Шта да урадим када приметим да адолесцент показује знакове депресије?

Када приметимо да је адолесцент у депресији, прва и најважнија ствар је пружити им подршку и разговарати с њима о њиховим осећањима. Важно је показати емпатију и слушати их без осуде. Понекад само имање некога ко ће их саслушати може бити од велике помоћи. Такође, треба имати на уму да је депресија озбиљно стање које захтева стручну помоћ. Зато је важно размотрити опцију тражења професионалне помоћи од стручњака, као што су психотерапеути или психијатри, који могу пружити одговарајућу подршку и терапију.

Поред тога, подстакните адолесцента да се укључи у активности које му пријају и које му помажу да се ослободи стреса и напетости. То могу бити активности попут шетње у природи, бављење спортом, уметничких активности или хобија који их испуњавају. Редовна физичка активност може имати позитиван утицај на ментално здравље и расположење.

Важно је такође охрабрити адолесцента да изрази своје осећаје на конструктиван начин. То може укључивати писање дневника, цртање, или разговор с блиским пријатељима или члановима породице. Нека знају да нису сами и да постоје људи који их воле и подржавају.

Уз подршку породице, пријатеља и стручњака, адолесцент може превазићи депресију и пронаћи пут ка бољем менталном здрављу. Важно је бити стрпљив и пружити им подршку током целог процеса опоравка.

“Након постављања дијагнозе, неопходно је да родитељ или старатељ извести школу, тачније одељенског старешину који ће предузети следеће кораке: Пре свега, неопходно је заштитити дететово право на приватност, дакле у договору са школским психологом и педагогом обезбедити адекватне услове за даљи рад и учење сходно ситуацији у којој се налази ученик. Чланове Одељенског већа неопходно је известити ако је изражено деликвентно понашање да су узроци реално објашњиви и да ученик пролази кроз процес једне врсте преображаја, посебно ако постоје сметње у памћењу, одговорности према задацима, тешкоће са концентрацијом и повезивањем градива, ризично понашање, главобоље и други физички знаци,  несналажење у социјалним контактима. Реално је могуће, омогућити ученику да прати наставу, а  у договору са колегама на састанку  Тима за пружање подршке ученицима, или посебно организованом састанку Одељенског већа направити план подршке за ученика где ће у другачијој форми и са другачијим роковима, бити индивидуално прилагођени и адекватно конципирани задаци за ученика. Необично је важно да депресивни адолесцент, у мери коју ситуација дозвољава, настави са својим обавезама и животом са најбољим могућим условима и са потпуним разумевањем његовог стања које се дешава, које ће проћи, и из којег ће он изаћи као победник”, истакла је  Катарина Ивановић, педагошки саветник и професор филозофије.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље или било који други облик насиља то можете да пријавите ОВДЕ.