Зашто нам је веома важна процена СЕУ компетенција ученика у свакодневном васпитном раду?

Ово пишем као практичар, школски психолог, који се веома често суочава са проблемима у понашању деце,  њиховом неадекватном реаговању у социјалним ситуацијама, односно једна сам од карика у основној школи која се често бави васпитним радом са ученицима. 

          Како је већ  неко рекао  децу у школи учимо многим садржајима, па уколико их не савладају, поново их учимо, па поново... А уколико нису савладали проблем самоконтроле, не могу да препознају своје емоције, не знају да управљају својим стресом, не знају да идентификују проблем који имају, не знају да се одупру непримереним социјалним притисцима, не могу да прихвате различитост друге деце, не могу да  процене добро емоционалну реакцију других , не могу да предвиде реакцију свог друга-рице.... онда их КАЖЊАВАМО!  А треба  ДА ИХ УЧИМО!

       Ово, за сваког од нас, треба да буде почетна тачка у васпитном раду. Анализирајући васпитни проблем, свакако и нужно ћете доћи до тога да схватите да је проблем у социјално емоционалним способностима детета. У томе ће нам помоћи одлична листа СЕУ компетенција ученика, са јасно дефинисаним вештинама које их одређују.  Ова листа је неизоставан инструмент за рад школског психолога, педагога, одељенског старешине, наставника...Социо-емоционално учење укључује:

1. Свест о себи/самосвест (способност јасног препознавања сопствених осећања и мисли и разумевање њиховог утицаја на понашање;
2. Саморегулација (способност успешног регулисања сопствених емоција , мишљења и понашања у различитим ситуацијама;
3. Свест о другима (способност стављања у позицију друге особе и разумевање позиција других , укључујући и оне који имају различито порекло и културу);
4. Вештине успостављања односа (способност успостављања и одржавања здравих и успешних односа са различитим појединцима и групама)
5. Одговорно доношење одлука (способност особе да направи конструктивне изборе када је у питању сопствено понашање, као и у социјалним интеракцијама ; одлуке које су засноване на моралним стандардима  и друштвеним нормама, водећи рачуна о сопственој безбедности и безбедности других). 

        З сваку од ових 5 компетенција јасно су дефинисане вештине које је одређују. 

       Заједнички анализирајући дотадашње понашање детета и овладаност између осталог и овим вештинама, врло брзо можемо доћи до закључака које од ових вештина, и у којој мери дете поседује а на којим треба радити и развијати их у већој или мањој мери. 

       У ситуацијама насиља, када доносимо индивидуални план заштите за конкретно дете, ова листа СЕУ компетенција и листа вештина која показује у којој мери је компетенција развијена, могу нам бити од изузетне помоћи. Чак се понекад испостави да као дугорочни циљ исплива развој неке од СЕУ компетенција. У овим ситуацијама је најважније да заједнички раде ОС, стручни сарадник, евентуално неко од наставника и родитељ . Родитељ је овде вишеструко значајан.  Као извор информација о детету и његовом понашању код куће, али са друге стране и као сарадник који ће прихватити одређене сугестије и корекције дететовог понашања ван школе. Јасно је да је овде учење по моделу једно од најдоминантнијих, тако да нам је веома значајно да родитеља придобијемо,  и заједнички радимо на социјално емоционалном сазревању ученика и кориговању његовог понашања. А посебна је добит када родитељ прихвати "несавршеност" и "кривицу"  свог детета и схвати да ће дете учећи социјално емоционалне вештине бити много срећније, задовољније, успешније. Врло често се догоди да родитељ то доживи као свој лични неуспех, осети се фрустрирано и одбије праву сарадњу са школом. То не смемо дозволити. Ова листа СЕУ компетенција је врло једноставна, јасним језиком писана, вештине су врло лепо дефинисане, тако да ни за некога ко се не бави непосредно неким од  школских послова, врло лако је објашњиво. Уколико родитељ прихвати сарадњу на прави начин и схвати значај развијања вештина које детету могу помоћи у разним животним ситуацијама, дакле не само у школи,  на правом смо путу.  И  у раду са наставницима ова листа је од вишеструке помоћи. Нпр. ако говоримо о развоју самоконтроле код детета ( која је врло често разлог многих насилних ситуација у школи) знамо да  до узраста од 10 год. деца прво овладају контролом над телом и покретима, а потом постепено над осећајима и понашањем. Већ у раној адолесценцији деца су способна да контролишу већину својих поступака.  Ово је управо период када у школи можемо интензивно радити на развоју  самоконтроле детета, која ће им помоћи у многим животним ситуацијама. Врло је важно да деца уоче због чега губе контролу, када су љути, бесни..Тада наставници својим правовременим  реаговањем могу да упуте похвалу, пруже поткрепљење за пожељно понашање, усмере дете у даљем понашању , прате и коригују га. Поред тога огроман је потенцијал сваког предмета у развијању ових вештина, такође организовање рада у групи, тимског рада, рада на пројектима...

               Да наставимо са израдом оперативног плана заштите ( или било ког индивдуалног плана појачаног васпитног рада са учеником)... Преостаје нам само да дефинишимо краткорочне циљеве и  пронађемо начине  на које се то најбоље и најефектније они могу остварити : саветодавни разговори са ученицима, родитељима, наставницима, различите радионице (моје снаге, ко сам ја?, како да побољшам слику о себи...) , анализа понашања детета у одређеним ситуацијама, разне игре (ослобађања од напетости, постицање међусобног поверења и сарадње),  и још мноштво активности које су нам на располагању за рад са дететом. 

              Милица Тошев-Радев и  Др Ана Пешикан у свом раду и анализи  значаја социјално емоционалног учења у школи "Комадић који недостаје" у процесу образовања: социјално емоционално учење ,  јасно нам доказују колико школски програми социјално-емоционалног учења подстичу бројне позитивне исходе како у побољшљњу школског постигнућа и успеха тако и значајном смањењу проблематичног понашања код ученика. И оне свој рад завршавају речима Елајаса (2001) "Школа треба да припреми ученике за тест живота, а не за живот тестова". 

Аутор текста је Гордана Марковић-Сакић школски психолог-педагог из ОШ "Анта Богићевић" у Лозници и саветник, спољни сарадник за заштиту од насиља.

Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.