Активности у настави и током часова, иако понекад мање присутне, могу се успешно користити у превенцији насилништва, наравно, у складу са узрастом ученика. Циљеви оваквих активности су фокусирање ученика на проблем насилништва, указивање на политику школе у овој области, дискусије ради развијања социјалних и емоционалних вештина, развијање емпатије и асертивности у циљу супротстављања вршњачком насиљу.
Неке активности су релативно пасивне, као што су читање прозе или поезије у којој се помиње насиље и силеџијство, или гледање филмова са тематиком насиља, након којих се подстиче дискусија.
Друге акције су активније: ученици могу добити задатак да напишу и одглуме своју улогу; млађи ученици могу направити луткарску представу на тему насиља; могу се водити дискусије и/или оформити ученички дебатни клуб. Наравно, једино континуирано и систематско организовање оваквих активности даје значајније резултате, мада су некад сасвим корисне и када се организују повремено, нарочито ако у том тренутку постоји потреба за интензивнијим бављењем проблемом насилништва.
Оно што је потребно јесте да сви наставници имају став да је превенција насиља заједнички посао, не само задатак Тима или одељењских старешина и стручних сарадника; такође, обуке за наставнике везане за различите технике укључивања ученика, решавања конфликата, асертивну и ненасилну комуникацију могу бити веома корисне.
Текст је приредила Александра Јовановић Ђукић, психолог и саветница-спољна сарадница за заштиту од насиља, Школска управа Ужице.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.