Čitaj mi

Kada roditeljska briga zvuči kao kritika: 3 česte rečenice u komunikaciji sa decom

23. mart 2026.

Kao roditelji, mi želimo samo jedno: da naše dete bude srećno, jako i bezbedno. Međutim, kada dete prolazi kroz vršnjačko nasilje, digitalni pritisak ili emocionalnu krizu, naš način komunikacije može nesvesno podići „zid” umesto da bude most.

Evo tri najčešće fraze koje govorimo iz najbolje namere, a koje bi trebalo da promenimo prema savetima stručnjaka:

„Šta je sad opet? Što si tako osetljiv/a, nije to ništa!”

Šta roditelj želi da kaže: „Ne brini, ti si iznad te situacije, želim da te to ne boli.”

Šta dete čuje: „Tvoj bol je nebitan. Nije mi važna tvoja patnja i nemoj me smarati svojim osećanjima.”

Kada detetu kažete da „nije to ništa”, nenamerno umanjujete značaj detetovih osećanja. Priručnik „Mentalno zdravlje u školama” naglašava da nepriznavanje problema često vodi ka povlačenju i anksioznosti.

KAŽITE UMESTO TOGA: „Vidim da te je ovo baš pogodilo. Ispričaj mi šta se desilo, tu sam da te saslušam.”

„Vrati mu istom merom! Što se nisi odbranio/la?”

Šta roditelj želi da kaže: „Želim da se zauzmeš za sebe i da te niko ne maltretira.”

Šta dete čuje: „Nisi dovoljno dobar/na. Ti si slabić jer nisi uzvratio/la nasiljem.”

Podsticanje deteta na ispoljavanje agresivnog ponašanja može doprineti povećanju nivoa stresa, kao i izlaganju većem riziku od povreda ili kazni. Veština oporavka je u izgradnji socijalne podrške, a ne u produbljivanju sukoba.

KAŽITE UMESTO TOGA: „Nasilje nikada nije tvoja krivica. Ponosan/na sam što si mi rekao/la. Hajde da smislimo bezbedan plan kako da ovo prijavimo i zaustavimo preko platforme „Čuvam te”.”

„Pa zašto mi to nisi ranije rekao/la? Kako da ti pomognem sad?”

Šta roditelj želi da kaže: „Žao mi je što si patio/la sam/a, želim da budem uključen/a.”

Šta dete čuje: „Kriv/a si što si ćutao/la. Samo mi praviš dodatni problem svojim kašnjenjem.” Deca koja trpe nasilje često osećaju ogroman stid.

Priručnik „Veštine za psihološki oporavak” savetuje da u ovim momentima koristite empatično slušanje bez osuđivanja. Kritika zbog ćutanja može narušiti detetov osećaj sigurnosti i otežati mu da sledeći put potraži podršku i podeli svoja iskustva.

KAŽITE UMESTO TOGA: „Hvala ti što si mi sada poverio/la. Trebalo je mnogo hrabrosti da to kažeš. Naći ćemo rešenje zajedno.”

Kako biti „sigurna baza” (Brzi saveti za roditelje):

Budite „smireno sidro”: Deca često regulišu sopstvene emocije oslanjajući se na emocionalne reakcije odraslih. Ako vi paničite ili vičete, ono se oseća još nesigurnije.
Slušajte više, pričajte manje: Ponekad je detetu samo potrebno da neko bude tu. Ne nudite rešenja odmah. Prvo ponudite razumevanje.
Vratite predvidivost: Nakon stresnog događaja ili nasilja, detetu je potrebna rutina. Zajednička večera, šetanje psa ili igranje društvene igre pomažu njegovom mozgu da se oseti bezbedno.

Platforma „Čuvam te” je tu da vas podrži. Prijava nasilja i otvoren razgovor su prvi koraci ka rešavanju problema, oporavku i bezbednosti vašeg deteta.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.