Kako se iz digitalnog nasilja javlja novi oblik uznemiravanja dece – NEKROBULING i kako u tom slučaju pomoći žrtvama?

Ne možemo a da ne primetimo da smo sve češće svedoci vršnjačkog nasilja koje se, nažalost, u nekim slučajevima završi tragično. Završi se tako da žrtva vršnjačkog nasilja ne dobije adekvatnu pomoć, a ostalima ostaje samo šansa, prilika i moranje da pomognu, budu savesni i odgovorni prema drugoj deci, drugim žrtvama i da njima, poučeni pređašnjim iskustvom, pomognu da prebrode probleme koje sa sobom nosi vršnjačko nasilje.

Ovih dana pojavio se novi oblik nasilja među vršnjacima pod imenom nekrobuling koje spada u vrstu digitalnog nasilja. Ovaj oblik vršnjačkog nasilje sprovodi se kroz tzv. “hejt” komentare na društvenim mrežama ispod objava koje deca objavljuju na svojim profilima.

Ovakav vid, i rađanje novog oblika vršnjačkog nasilja, odnosno nekrobulinga, sociolozi su prokomentarisali kao fenomen, a kako objašnjavaju, to je samo još jedan nivo nasilja na internetu koji predstavlja izvršioce nasilja koji svoje “hejt” komentare ostavljaju ispod objava osoba koje su izgubile život ili su prethodno bile meta vršnjačkog nasilja.

Kako objašnjavaju sociolozi, surovi komentari izvršioca ovakvog oblika vršnjačkog nasilja prikazuju apsolutno nepoštovanje, saosećanje, potpuni nedostatak etike i vaspitanja. Stručnjaci ističu da komentari uglavnom dolaze od dece, mlađih generacija, koje je neko morao da nauči prvenstveno, kako da se ponašaju u „oflajn životu“, pa tako i u „onlajn životu“. Oba „života“ su mladim generacijama podjednako važna! I ne samo mladim, nego i starijim generacijama.

Sociolozi ističu da ovakav tip nasilja na internetu pokazuje da su se mnoge stvari otele kontroli kako roditeljima, tako i ustanovama.

Nakon ovakvih izjava od strane stručnih lica, postavlja se pitanje kako pomoći deci koja su žrtve digitalnog nasilja da o ovom problemu govore, da se požale roditeljima, školskom sistemu, nadležnima ili odrasloj osobi od poveranja koja im može pomoći.

Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na Internetu objasnila je kako ovi uvredljivi i surovi komentari utiče na decu i kako se postaviti u takvim situacijama.

- Deca pre svega nisu psihički sposobna da podnesu maltretiranje i vređanje na društvenim mrežama. Većina se teško nosi sa negativnim komentarima. Ovaj vid digitalnog nasilja je posebno opasan, jer vređanje i maltretiranje može biti u obliku ismevanja, negativnih komentara, ponižavajućih fotografija i video snimaka, a sve to na internetu ostaje zauvek i zato je  žrtva konstantno izložena i dostupna počiniocima – objašnjava Emina i dodaje:

- Uvredljiv i neprimeren sadržaj se deli i dolazi do velikog broja ljudi u kratkom vremenskom periodu. Ovo ne uzrokuje fizičke, ali može da izazove ozbiljne psihičke probleme.

Deca koja su meta takvog nasilja su tužna, uznemirena, pate, gube samopouzdanje, osećaju se usamljeno i neprihvaćeno. Retko se poveravaju roditeljima iz straha da im ne oduzmu internet odnosno kompjuter, telefon, lap top, što može dovesti do fatalnih posledica.

Na pitanje kako roditelji mogu da primete da je njihovo dete žrtva ove vrste digitalnog nasilja i kako mogu pomoći svom detetu, Beković ističe da iako postoje individualne razlike u načinu reagovanja među decom koja su žrtve digitalnog nasilja, postoje neka ponašanja na osnovu kojih roditelji mogu da zaključe da dete trpi digitalno nasilje.

-  Na primer, dete pokazuje uznemirenost tokom ili nakon korišćenja interneta, izbegava druženje sa vršnjacima, deluje odsutno, neraspoloženo je, razdražljivo, nije motivisano za učenje, ima problem sa koncentracijom, izbegava školu, ima psihosomatske simptome (glavobolja, mucanje, noćno mokrenje, naglo mršavljenje ili gojenje…) - objašnjavaju iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na Internetu i dodaje da deca koja su žrtve nasilja na internetu otkrivaju da se često boje ili ih je sramota da idu u školu.

Kako savetuje Emina Beković, roditelji mogu pomoći tako što će načiniti prvi korak koji uključuje razgovor sa detetom koje je trpelo nasilje na internetu i koje treba uveriti da ništa loše nije uradilo te da se njemu može i mora pomoći.

- Važno je da dete ne uzvraća i ne odgovara na uvredljive poruke!

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.

Kreator naziva ,,nekrobuling'' - sociološkinja Jelena Radović.