Skoro kao i svi njihovi vršnjaci, i deca sa smetnjama u razvoju proživljavaju i sreću, tugu, radost, ali i one negativne stvari iz života poput vršnjačkog nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i potrebna im je naša pomoć, podrška i sigurna ruka.
Kada je reč o tome kojim rizicima su izložena deca sa smetnjama u razvoju u školi govorila je master defektolog i porodični terapeut Suzana Miković.
Ona ističe da su deca sa smetnjama u razvoju izložena svim rizicima od vršnjačkog nasilja kao i njihovi vršnjaci, samo što je taj nivo rizika povećan i izražen.
- Deci sa smetnjama u razvoju često je potreban neki vid podrške i prilagođavanja okruženja kako bi na adekvatan način zadovoljili svoje potrebe - govori Miković i dodaje:
- Sama ta razlika nekad čini povod da se javi neki oblik vršnjačkog nasilja. Deca sa smetnjama u razvoju mogu biti etiketirana kao drugačija, nazivana pogrdnim imenima, neprihvaćena, izolovana od drugih, a nije redak slučaj fizičkog nasilja.
Defektolog i porodični terapeut Suzana Miković dodaje da dete sa smetnjama u razvoju poseduje određene individualne specifičnosti i samim tim ne možemo da generalizujemo kada govorimo o mogućnostima da dete prepozna potencijalno opasnu situaciju i prijavi nasilje, ali činjenica je da u školi postoje protektivni mehanizmi i intenzivan rad na prevenciji vršnjačkog nasilja i predrasuda prema deci sa smetnjama u razvoju.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.