Biti ljubazan zvuči lako, međutim da je tako jednostavno svi bi bili ljubazni i niko ne bi doživeo maltretiranje ili osetio podlost na sopstvenoj koži. Zamislite svet u kojem je ljubaznost norma. Da li je zaista moguće stvoriti domove, škole i zajednice u kojima je ljubaznost norma? Odgovor je da - ali da bi ovaj zamišljeni svet postao stvarnost, moramo da učimo, razvijamo pozitivne osobine i da uvek nagradimo dobrotu.
Ljubaznost je razmišljanje o potrebama i brigama drugih. Ljubazni ljudi volontiraju, pomažu društvu i razmišljaju o većim problemima koji pogađaju njihovu zajednicu. Empatijom, saosećajnošću i velikodušnim postupcima iskazujemo dobrotu.
Nažalost, mnoge škole na negativno ponašanje (poput nasilja) reaguju kažnjavanjem, jer se smatra da će to umanjiti ili potpuno eliminisati problem. Istraživanja stručnjaka, koji se bave zaustavljanjem i sprečavanjem nasilja, pokazala su da kazne nisu delotvorne. Umesto kažnjavanja, treba se fokusirati na učenje ljubaznosti i usmeravanje ka dobrom, pozitivnom ponašanju. To je moguće postići na nekoliko načina:
Načini za podučavanje ljubaznosti
Biti pažljiv znači biti mentalno fleksibilan, a kroz obuku čak i mala deca mogu da nauče kako da razviju osećajnost. Veštine pažljivosti se uče u školama – na primer postavite učenicima dnevne ciljeve prilagođene različitim uzrastima, čijim će ispunjenjem pokazati pažljivost i osećajnost u odnosu prema vršnjacima.
Socijalno-emocionalno učenje podstiče dobrotu, saradnju, odgovornost, samokontrolu, empatiju i pruža dobru osnovu za izgradnju ovih veština. Škole koje zastupaju ovakav sistem učenja pokazuju poboljšane akademske performanse, pozitivno socijalno ponašanje učenika i smanjen broj disciplinskih postupaka. Učenje se zasniva na otvorenoj komunikaciji na relaciji profesor-učenik, postavljanju direktnih pitanja, podsticanju zajedničkog rada i zdravom rešavanju eventualnih neželjenih suboka.
Biti ljubazan znači učiniti nešto lepo za drugu osobu. Pored toga što ima trajni pozitivan efekat, ljubaznost je besplatna i dostupna svima! Jedan socijalni eksperiment pokazao je da, učenici koji su tri puta u toku nedelje iskazali ljubaznost, za kratko vreme su razvili empatiju i laške prihvatili vršnjake, za razliku od onih koji nisu učestvovali u eksperimentu. Takođe, studenti koji razvijaju dobrotu i pozitivne osobine postaju socijalno svesniji, povezani sa generacijom, imaju izraženu empatiju i dobijaju više ocene. Pored timskih aktivnosti i podučavanja ljubaznosti na časovima u školi, postoje i onlajn lekcije i motivacione poruke na društvenim mrežama koje nadahnjuju, osnažuju i zalažu se za širenje dobrote. Iskazivanjem ljubaznosti društvo kao zajednica postaje svesnije, bolje i uspešnije u svakom pogledu.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.